Broj 8

Dragi čitaoci,

Pred vama je osmi i, nažalost, poslednji broj Enklave. I pored velikog entuzijazma redakcije i saradnika, kao i veoma dobrog odziva čitalaca, tehnički problemi i nedostatak materijalnih sredstava primorali su nas na ovaj korak.

Krenuli smo 2019. godine puni poleta i vere u poeziju i dogurali do osam brojeva. Sa ove distance, to nije mnogo, ali nije ni malo. Kroz časopis su se u rubrici „Intervju” detaljnije predstavili i o svojoj poetici i viđenju poezije govorili neki od najznačajnijih regionalnih pesnika i pesnikinja (Milena Marković, Nikola Madžirov, Petar Matović, Branko Čegec, Tanja Stupar Trifunović, Radivoj Šajtinac, Olja Savičević Ivančević).

Publici smo u rubrikama „Poezija” i „Poezija: dodatak” predstavili više od četrdeset pesnika i pesnikinja, različitih starosnih dobi i stepena afirmisanosti. Kriterijum je bila poezija za koju smo smatrali da donosi nešto novo; osobeni senzibilitet, uzbuđenje, inovaciju.

Rubrika „Prevedena poezija” je donela obilje raznovrsnih glasova iz čitavog sveta, od onih najpoznatijih (Luiz Glik, Maja Anđelou, Tomaž Šalamun, Delmor Švarc, Leopoldo Marija Panero i drugi) do onih koji nisu bili prevođeni kod nas. Posebno treba istaći nesebičnu pomoć dvojice pesnika i prevodioca, Damira Šodana i Mehmeda Begića (Divlji detektivi), koji su nas sistematično upoznavali sa najintrigantnijim pesnicima Latinske Amerike.

Rubrika „Enklava Calling” zamišljena je da otvori vrata mladim pesnicima (rođenim posle 1990. godine) iz pojedinih zemalja, pa su tako reprezentacije od po četiri pesnika i pesnikinja predstavljali Španiju, Grčku, Sloveniju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu.

U rubrici „Kritika/esej” pratili smo najnoviju regionalnu pesničku produkciju, kao i pesničke zbirke koje su obeležile datu godinu, dok je rubrika „DJ Poetry & Music Set” trebalo da jednim neformalnim pristupom pruži pogled u pesnikov unutrašnji svet tj. prikaže šta pojedini autori slušaju od muzike i koje pesme su formirale njihov književni ukus. Za gramofonima su bili pesnici iz različitih zemalja, a didžeisali su Marko Pogačar, Faruk Šehić, Slobodan Tišma, Marko Tomaš, Primož Čučnik, Elizabeta Lindner Kostadinovska i Tanja Bakić.

U ovom broju imamo ogromno zadovoljstvo da u rubrici “Intervju” ugostimo Vladimira Kopicla, doajena srpske poezije, neposrednog učesnika i prvoborca verovatno najvažnijeg domaćeg avangardnog pesničkog i multimedijalnog pokreta u Srbiji u drugoj polovini 20. veka – Novosadske neoavangarde. Njegovo izuzetno živo i uzbudljivo svedočenje svakako je i potaknuto inspirativnim pitanjima Siniše Tucića. Marka Tomaša, regionalnu pesničku megazvezdu ne treba posebno predstavljati, pridružio nam se ciklusom pesama iz svoje knjige „Skratimo priču za glavu” uz dodate dve neobjavljene pesme. U našem digitalnom prostoru ugostili smo i Vandu Petenjak, već afirmisanu hrvatsku pesnikinju, kao i Damira Damira, pesnika-mornara koji iza sebe ima niz međunarodnih nagrada za haiku pesništvo. Blok „Poezija” zatvara mlada Vida Sever, dobitnica nagrade „Goran” za 2021.godinu za mlade pesnike.

U rubrici „Poezija:dodatak” možete čitati pesme onih koji stupaju na scenu: Marka Poropatića, Ane Isaković, Marka Stalevskog, Slađane Bažalac i Đorđa Živadinovića Grgura. U međuvremenu, svoje prve zbirke poezije su objavile Ana isaković („Melinda Minhauzen”, Književna radionica Rašić) i Slađana Bažalac („Crni pirinač”, SKC Kragujevac). Čestitamo pesnikinjama, a Marku Poropatiću, Marku Staleskom i Đorđu Živadinoviću Grguru želimo da i oni uskoro ukoriče svoje stihove.

„Prevedena poezija” donosi mini-portrete Rafaela Albertija, jednog od najvećih španskih pesnika 20. veka, pripadnika čuvene Generacije ’27, kao i En Valdman, jedne od najistaknutijih američkih pesnikinja, aktivistkinje, pripadnice druge generacije Njujorške pesničke škole i biliske prijateljice Alena Ginzberga.  Iako zvanično nisu bili pripadnici bit generacije D. A. Levi i Jerg Fauzer delili su poetička načela sa ovim pokretom, a svojim vaninstitucionalnim delovanjem zaslužili kultni status „podzemnih” pesnika. Blok zatvara naša gošća iz Slovenije, Glorijana Veber, duhovna istraživačica, pesnikinja i performerka. 

Iako su nam prvi susedi, veoma malo znamo o mađarskoj poeziji. U rubrici „Enklava calling” razotkrivamo tu dugo čuvanu tajnu. Zahvaljujući nesebičnoj pomoći Rolanda Orščika i Marka Čudića, kao i izvanrednim prevodima Mine Maslinović imamo zadovoljstvo da vam predstavljamo poeziju novih mađarskih pesničkih nada Kamile Vide, Adama Vajna, Akoša Koremanjoša i Dore Marcutiu-Rac.

U ovom broju kritikama su nas obradovali Tomislav Augustinčić, Bojan Vasić, Danilo Lučić, Jelena S. Mladenović i Uroš Đurković pišući o zbirkama Marka Pogačara, Petra Matovića, Daneta Zajca, Vladane Perlić i Srđana Čeperkovića.

Završni Enklava 8 ples svojim pesničkim i muzičkim izborom zatvara Oto Fenjveši, rokenroler, neobitnik, jedan od prvih na ovim prostorima koji je promovisao i uspešno izgradio sintezu rokenrola, pop kulture i književnosti, nekadašnji stanovnik Novog Sada, a sada Vesprema.

I, šta reći za kraj? Putovanje kroz osam brojeva elektronskog časopisa za poeziju Enklava je možda trajalo kratko, ali nadamo se da je bilo uzbudljivo, kako za objavljene autore tako i za čitaoce. Velika reka poezije koja teče šest hiljada godina nastavlja svoj dalji tok bez našeg časopisa kojim smo pokušali da obogatimo bar jedan njen rukavac. Ostaje mi da se zahvalim celoj redakciji na nesebičnom zalaganju, trudu i vremenu koje su posvetili izgradnji ovog mikro Enklava univerzuma, objavljenim pesnicima i pesnikinjama, kritičarima, prevodiocima, pesničkim didžejevima na svojim divnim prilozima i sveukupnom doprinosu, kao i čitaocima koji su iz čitavog sveta u velikom broju posećivali našu veb stranicu, hrabrili nas svojim komentarima i podrškom na društvenim mrežama.

Jedna faza promocije dobre i drugačije poezije se završila, što ne isključuje mogućnost novih akcija i ideja. A do tada, čitajte poeziju, najvažniju stvar na svetu.

Zvonko Karanović