Kamila Vida: Šta misle kokoške o Americi?

The Pointer Sisters

Kada sam na pedesetogodišnjicu revolucije iz ’56.
recitovala pesmu na gradskoj svečanosti
anđele, ponesi vest sa neba,
iz krvi uvek se rađa novi život
a uveče otišli kući i gledali prenos
tada sam prvi put iz
usta spikera čula: Trg Blaha Luiza.
Od tada su sa mnom tamo raskinuli dva puta
a jednom mi je tu iskočio skočni zglob.

Ne mogu da te mrzim zato što si bio prvi
prvog nikad ne mrzimo, uostalom prirodnim
se činilo sve. Bilo je normalno što su se svi žalili na
tebe, prenemaganje je in, prenemaganje je prefinjenost.
Nekoliko meseci kasnije upisala sam se na jahanje kod Sabovih.
Sviđala mi se konjička policija.

Nisam sumnjala u to da je Peter Gergenji
dobro radio i stručno obavljao posao
zamišljala sam da je običaj takvima dodeliti nagradu
onima koji dobro rade i stručno obavljaju zadatke.
Smatrala sam i da je dati otkaz predsedniku vlade
sasvim uobičajeno
grešimo, šta ćeš
politika funkcioniše tako što
narod najviše
nekoliko godina mora da kuka kako
bi imao dobru stručnu vladu
sa biznismenom bebećeg lica na vrhu.
A ako smo pak nevaljali
onda nedeljom uveče u deset uključimo RTL i kraj.

Mislila sam da pričaš gluposti zato
što si neshvaćeni ludi genije.
Verovala sam da su stvari manje-više u redu
da slikovnice o 56’-oj
korektno izveštavaju o događajima.
A kredit za auto je prosto takav da svaka rata
poprilično raste.

Želiš večno da živiš, zato si mim.
Ahilej Istočne Evrope
neprijatna tetovaža na potiljku države
koju su naši očevi pijani napravili u salonu u Kebanji.

Nekada je bilo drugačije, početkom 2000-ih svi su igrali
mi smo ostali u fiskulturnoj sali osnovne škole
karnevalski bal, grabimo vazduh do iznemoglosti
jedan laptop na sredini kruga, na lupu
video od 46 sekundi. Znamo da nećeš
tražiti izvinjenje.
Samo stojiš u vratima i nudiš pogačice pristiglima.

Mi koji smo 2000-ih godina bili u osnovnoj školi
ne možemo da prestanemo sa plesom, moram stalno da plešemo
kako u nama ne bi nadvladao onaj od očeva nasleđen
anksiozni mamurluk
koji osećamo zbog one izopačene večeri u Kebanji
i kako nam nikada ne bi pala na pamet nostalgija
za događajima tokom odrastanja.

Trener

Od prazne štale u Badačonju napravili su disko
Heaven is a Place on Earth, tri ujutru
nostalgija bolje vrste. Između redova vinograda
na vrhu brda nedužni dj-k.
Ima onih koji još uvek znaju da budu
srećni, srećniji nego cinici
naslonjeni na pojilice
starci, ptice grabljivice. Kraj sveta trlja dlanove
bazalt reži, stižu panduri.
Trener je fićnuo cigaru, skinuo košulju, stao
na sredinu kruga, ruke u vis, budite srećni
stvar odluke, je’n-dva-tri, eto budite srećni!
Tridest srebrnajka je bacio kroz prozor pred dj-k-a
nama muziku, samo muziku, ja ću da brojim unazad.
Kada je stigao do šest, srećni su mu pucali u glavu
nisu sebi postavljali pitanja na koja nema odgovora
polako su zaspali, ustali i doručkovali.
Za trideset srebrnjaka kupili su i puter od lešnika,
otvorili narandžu i punih usta vikali
prema drevnom običaju da je jedini
smisao života ljubav,
Boga treba da tražimo jedni drugima na licu.

utopija i užina u bašti, koja je tačna replika bašte u dvorcu Versaj

„Sve obesite samo nemojte kraljeve!”

Pročistila sam grlo da stvorenom biću skrenem pažnju na čin stvaranja
i time pokazala svopstevnu veličinu i sićušnost stvorenih bića. Bića su srećna,
ona koja ne čuju krkljanje grla ne vide stvoreni svet, šapnuo mi je
naravno neko sa strane, meni okrenut leđima.

[...
u mestu u kom živim sa drugarima, na zidu vise portreti mrtvih istorijskih ličnosti.
u mestu u kom živim sa drugarima, samo 36 posto stanovništva razmišlja u simbolima.
u mestu u kom živim sa drugarima, libido je isto opterećenje kao i kućni poslovi.
u mestu u kom živim sa drugarima, odrađujemo svoja iskustva.
u mestu u kom živim sa drugarima, ubistvo može da se učini isključivo iz dobre namere.
u mestu u kom živim sa drugarima, oni koji ne govore francuski osnovali su zastupničku organizaciju.
u mestu u kom živim sa drugarima, zabranili su alkohol zato što se stanovništvo pod njegovim uticajem obeshrabrilo, duša im se okrenula samoći, pogotovo ako se konzumacija dogodila na muziku za ples, nalik molu.
u mestu u kom živim sa drugarima, ljudi u slobodno vreme za dekorisanje države prave
različite ukrase od šaše.
u mestu u kom živim sa drugarima, pesnici ne pišu za obrazovanu publiku nego za sebe same.
u mestu u kom živim sa drugarima, obrazovano društvo se ne oseća prepušteno samo sebi.
u mestu u kom živim sa drugarima, nemamo posebnu reč za splin, naime nema ničeg osim njega po čemu bismo morali da ga razlikujemo.
u mestu u kom živim sa drugarima, nema donosilaca odluke, u takvom obliku nema ni odluka.
u mestu u kom živim sa drugarima, sveštenici u busu ustaju i prepuštaju mesto.
u mestu u kom živim sa drugarima, malo je proroka u odnosu na broj stanovništva.
u mestu u kom živim sa drugarima, može se slobodno pričati o tome da nam mesto u kome živimo nije po volji.
u mestu u kom živim sa prijateljima, preporučljivo je predhodnu stavku na mnogo mesta, izgovarati pred mnogo ljudi.
u mestu u kome živim sa prijateljima, ne može se pobeći, van njega za tebe nema mesta.
u mestu u kome živim sa prijateljima, nacionalni praznici: igre.
u mestu u kome živim sa prijateljima, zakoni su tu zbog nas.
u mestu u kome živim sa prijateljima, mogu da se razlikujem ali mi za to ne sledi pohvala.
u mestu u kome živim sa prijateljima, ne organizuju sportska takmičenja.
u mestu u kome živim sa prijateljima, nema cenzure.
u mestu u kome živim sa prijateljima, ima incesta.
u mestu u kome živim sa prijateljima, svoje telo mogu da prodam samo na jedan način.
u mestu u kome živim sa prijateljima, postoji obavezan čas blok flaute.
u mestu u kome živim sa prijateljima, ne rađa se mnogo dece.
u mestu u kome živim sa prijateljima, svi moji prijatelji bi iste ove stvari rekli o mestu u kome živim sa prijateljima.
u mestu u kome živim sa prijateljima, postoje obavezne lektire.
u mestu u kome živim sa prijateljima, ljudi osvajaju žetone ukoliko uhvate nekog da je u sukobu sa samim sobom, a žetone mogu da zamene za hranu.
u mestu u kome živim sa prijateljima, jelo je moda a ne uslov za život.
u mestu u kome živim sa prijateljima, oglašavaju likovne konkurse na temu slogana pobune i revolucije, nagrada je: paket knjiga.
u mestu u kome živim sa prijateljima, svi smo jednako srećni.
... ]

Iz korpe vadim grožđe, svež hleb i mleko, nudim goste koji se ne obaziru na moje reči, fontane zapanjuju muškarca, žena se nervira zbog suknje umazane travom. Došli smo samo na izlet, kažu ponekad jedni drugima, a ja razmišljam da li da se smilujem nad njima.

Sem i Jafet

Zato što je bio poslušan i vredan čovek, Noje je
napravio barku.
Napravio je barku da spasi stvoreni svet
napravio zato što ga je Gospod zamolio.
Noje je bio sredstvo, kao što su i svi drugi sredstvo
na maketi gde je pitanje individulane odgovornosti
zamazano konzumiranjem jedne jabuke.
Noje je napravio, ali životinje nisu došle.
Došlo je vreme, morali su da krenu, ali ni živa duša nije ušla na barku
sigurno nisu znali da to nije revolucija na koju
narod, bogomdan narod ne može da zakasni.

Pa šta mene briga za stvoreni svet, reče Noje
krenuću sam, jebiga, sledeći put, ako hoćeš pravdu,
nemoj se drugom nakačiti na vrat,
u isto vreme šamarati i maziti,
posrati se i pokupiti lopatom.
Zato što s njim nije bilo šale, Noje je krenuo,
uživao u putu, bio zadovoljan ogromnom barkom,
ponosan na svoj rad. Usidrio se u Vijetnamu,
tamo su ga čekali Atila Ambruš i Kristijan Berki
ispirčali mu priču o razvoju istorije sveta.
Bilo je to dobro veče, svi se tako sećaju, nisu pričali o Gospodu
osim u nekoliko šala.
Divili su se barci
a zatim krenuli da ponovo nasele Zemlju.

Šta misle kokoške o Americi?

Poslednja kokoška stajala je nasred dvorišta
dok su iznosili nameštaj, jedino je ona ostala,
čeprkala je pored česme u bašti i zurila u crno odelo
službenika.

Ova kokoška još je poznavala onu kokošku
koja je slavno malo nosila, optužba je
stigla od prababe da je razmažena
i da gaji zahtevne američke snove.

Ljutito joj je merila dnevnu meru prekrupe
koja je bila boje peska, kao i prababa
kao i dvorište, kao i kokošinjac i celo selo.
Samo su kokoške bile šarene.

Petlovom paru izvirile su iznutrice boje rubina
iz dana u dan postao je sve sjajniji od krvi, kako su ga ostali
kljucali. Nakon nedelju dana izvukli su dragi kamen.

Bez razloga sam ka petlu gurnula prst kroz ogradu, kljucnuo me je,
izborio je poštovanje. Bili su šareni, a tokom slobodnog poslepodneva izginuli su.
U stvari svi bi ovako trebali da umru.

Kada je, dakle, umrla kokoška koja sanja o Americi
a žuta trava koja raste iz betona, danima bila purpuna,
verovala sam da sam nešto razumela.

Porodični događaji jednostavno se završe;
svi umru, podele nasledstvo.
Deca odlepršaju zato što znaju da lete
ne morate ponosno da stojite na sredini dvorišta.

O pesnikinji:

Kamila Vida (1997, Pečuj) pesnikinja, novinarka. Završila je mađarski jezik na ELTE-u, trenutno je student BME Komunikologije i medija. Glavna i odgovorna urednica serije književnih razgovora „Nabadanje Viljuškom”, organizator kampa za talente na „Salašu za pisce“ u Košpalagi, urednik rubrike slepe kritike „Nabadanje nožem”. Njena prva zbirka Konstruktivni predlog osude izdata je 2021. godine pod okriljem izdavačke kuće Magvete.

O prevoditeljki:

Mina Mastilović je rođena 1995. godine u Somboru. Osnovne studije mađarskog jezika, književnosti i kulture završila je na Filiološkom fakultetu u Beogradu, gde je 2021. odbranila master rad na temu “Uporedna analiza srpskog i hrvatskog prevoda romana Putnik i Mesečina Antala Serba”. Tokom školske 2018/19 godine pohađala je program književnog prevođenja na Institutu Balint Balaši u Budimpešti. Neki od njenih prevoda objavljeni su u književnom časopisu “Mostovi” kao i onlajn časopisima “REZ” i “СРП“. Za master rad prevela je odlomak romana Sivi golub Šandora Tara. Učesnica je brojnih kampova na temu književnog prevođenja u Malom Iđošu, Balatonfiredu i Dunabogdanju, a 2021. godine učestvovala je u radionici književnog prevođenja u okviru PesText književnog festivala u Budimpešti.