Marko Stalevski: Anarhista i medicinska sestra

Grizem snažno i otkidam
parče tople martovske noći

do jutra, u ustima mi se otapa
karneval u ulici Pio Nono
fluorescentne ljubavne poruke
na zidovima Klandestina
i devojka sa stepskim lisicama u očima
koja baca ešarpu pred mene

Četiri godine

nazdravljao sam rakijom
od šećerne trske
sa melasom od kukuruza

stajao na mestu
gde su šake Viktora Hare
poslednji put dodirnule pločnik

pio čaj iz porcelanskih šoljica
sa oranž-zelenim golubicama
u Nerudinoj radnoj sobi

bio sam puma
Selknam ratnik
pustinjak
lutalica

lice mi je postalo
mapa mrtvih naroda

kad sam se vratio kući
poznali su me jedino po očima
ponavljao sam jednu reč:
Patagonija

Divlje kćeri Kordiljera

noćima ne spavam
suv vazduh i ravnica
izluđuju planinske vukove
u mojim tetivama

Katalina,
ko će mi utrljati prah aloje
na otečene kapke,
nakapati valerijanu
ispod jezika?

Rosio,
hoću li opet čuti
ponoćnu džez rapsodiju
na terasi našeg malog stana?

Belén,
odrani laktovi i promrzli prsti
još pamte ledene obraze
niz koje su proklizali

Alegra, oprosti mi
nisam umeo da ukrotim
tvoje divlje vetrove

Zovi me Kalipso, rekla je

hrani me sokovima noćnih cvetova
menjaj mi obloge na opekotinama od mesečine
pevaj mi o Lestrigoncima i Kiklopima
spavaćemo u postelji
od šećerne trske i maslina
iz prstiju ćemo pustiti
listove eukaliptusa
rodiću ti decu koja će držati
noćne straže s vukovima

hranio sam je tropskim biljem
hodao između nje i Meseca
izmišljao priče o olujama i divovima
noću nas je budio modri vetar Elbrusa
ruke su nam obrasle puzavicama;
sedam godina je prošlo
sedmoro dece mi je rodila
i svih sedmoro udavila
onog dana kada sam otišao

Hiroshima, mon amour

bilo je lako pronaći te u Hirošimi
trebalo je samo pratiti trag
istopljene kože na asfaltu,
ići ka tački od koje su ždralovi bežali

imala si pet miliona stepeni
snagu trista tajfuna
topila si čelik
utiskivala senke u zidove

našao sam te kako sediš
u podnožju mosta
disala si plitko
grleći kolena

odneo sam te u hotelsku sobu
i spustio u postelju
pre nego što si zaspala, rekla si
molim te, budi strpljiv sa mnom

Ne možeš sama

koža ti je indigo papir
svaki zagrljaj prenosi
obrise tvojih trauma

osip po vratu je sećanje
na stisak sestrine šake
bolničke hodnike
i porodične terapije

obeleži prohodne staze
do svojih ramena
tvoje su litice trošne
svako ko se uz njih peo
ostao je zatrpan u podnožju

Denga

1.

iglama sam te zakačio na zid
probodena kroz rame i koleno
smeješ se

2.

imaš dvadeset tri godine
prvi put jedeš supu
od kokosovog mleka
i crveni osip još nije počeo
da ti prekriva kožu

3.

tri noći zaredom
neko ti je lomio kosti u snu
narednog jutra istrčala si na plažu
iščupala prajezik iz grla
i vitlala njime po pesku

4.

telefonski razgovor s tvojom majkom
četiri minuta i trideset tri sekunde
zujanja nerava
šuštanja u venama

5.

usred oluje
odjednom, tvoje ime
četiri sloga
koja više ne mogu da izgovorim

Sambuka u dva popodne

u mojim priviđenjima
uvek si
od soli i cimeta

kad te zagrlim
u prstima mi ostanu
krhotine tvog bedra i ramena

Hiljadugodišnja glad

Preludijum Bahove svite u ge-duru
vodi spiralnim stepenicama
do potkrovlja

njene jagodice i dirke klavira:
dvestogodišnja veza
ljubavnici u hotelu
na pauzi za ručak

Mirijam
– sestra Anubisa
   boginja šakala
   bleda grofica dugih prstiju –
čuva ključ Nila ispod jezika

noge mi trnu
od plitkih uboda nevidljivih igala
ponirem ka njenim rukama

tu ću zaspati
probudiće me očnjaci
zariveni u vratnu venu

Anarhista i medicinska sestra

ja sam razbijao glave
ti si ih ušivala

ja sam čupao nokte
ti si vadila trnje iz očiju

ja sam otvarao vene
ti si ih podvezivala

bili smo putujući kabare
za beskućnike i prosjake
hraniteljska porodica
osujećenih revolucija

četrdeset napuklih lobanja
četrdeset mekih poljubaca u teme –
kintsugi za malodušne i neopredeljene

za nama su ostale
ulice lepljive od crvene smole
lavež pasa, hor sirena
i grafiti po fasadama:

                        XOXO
ANARHISTA I MEDICINSKA SESTRA

Ugao Sinjakove i Venture

zubata marsejska noć
kezi nam se u lice

džez ti zavlači
ruku ispod suknje

noćas si majka revolucije
probisveti i studenti
tvoja su vojska

Kontrabas, Remi Martin, aperkat

prislanjaš kesu leda
na moju razbijenu vilicu
kazeš: pripadam svima

Amajlija

iznela je na sto
izgorele medaljone
s požutelim tartufima

jedi
kao da si u egzotičnoj zemlji
a pred tobom je
njihovo nacionalno jelo

desno od svog tanjira
položila je revolver
levo četiri metka

pritisni uz nepce
kao da je štrudla s orasima
po receptu tvoje bake

uzimala je metke
jedan po jedan
umakala ih u konjak
i puštala da kliznu u bubanj

poliži sve
kao što si šlag s mojih butina
pre nego što su se u njih
usekle strije

tri metka izvadili su iz mene
četvrti, kao amajliju,
nosim svuda sa sobom
blizu kičme

Ako me još jednom povedeš u Ikeu
poneću bombu sa sobom

ne mogu više da gledam
sve te nasmejane parove
dok biraju police
na kojima će stajati
fotografije s letovanja
s kojih niko neće biti isečen

Niko neće snimiti film o nama

sve što je vredelo
staje u kofu:
avionske karte
polaroidi s letovanja
ulaznice s koncerata
nestaju u bledom plamenu

oseka nam prepušta
morsku travu
i zalutale rakove:
prikladna scenografija
za poslednje kadrove
zajedničkog života

dok se more smanjuje u retrovizoru
poželim da su komšije
bar jednom pozvale policiju
da imamo poneku
ogrebotinu i modricu
kad izađemo pred sudiju

u glavi pravim skicu završne scene
filma koji niko neće snimiti:
na izlazu s autoputa
razvaljujemo naplatnu rampu
odvezujemo pojaseve
pretičemo u krivinama

u novinama će se pitati
zašto na litici nema
tragova kočenja;
neće im pasti na pamet
da su nepremostive razlike
najdosadnija smrt

O pesniku:

Marko Stalevski (1982, Beograd) diplomirao je astrofiziku na Matematičkom fakultetu u Beogradu, a stekao zvanje doktora astronomskih nauka na zajedničkom studijskom programu Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Gentu u Belgiji. Proveo je četiri godine na opservatoriji Sero Kalan Univerziteta u Čileu gde je izučavao aktivne galaksije, a kao gostujući istraživač boravio je i na naučnim institutima u Kjotu u Japanu i na Kritu u Grčkoj. Danas radi kao viši naučni saradnik na Astronomskoj opservatoriji u Beogradu, gde rukovodi istraživanjem prašine u okolini supermasivnih crnih rupa. Priprema prvu zbirku pesama i trudi se da što više vremena provodi u planinama.