Vladimir Kopicl: Neželjene rime

NEŽELJENE RIME

dovde je maršal
odavde šamar
poredak bez margine

vremena su se promenila
niko ne živi u majci

ko se nije sahranio
najzad ne ide udvoje

svako bi da proguta
šaku u zrnu pirinča
na svakom temenu počiva svet
sveže prosušen narcis

nadomak vida je vidokrug
vidljiv vidovdan noći

čekaju da se rasprsnu
kad im dojadi rejting
kao pobesneo pas

on nikad nema rodbinu
a ponekad ni peglu
dok čeka gospodara
da ispari sa ringle

tamo su prosute devojke
koje su jezikom mazile ruž
za obostrane potrebe

ružni krive sve ružno
za uspeh svojih problema
niko u gradu ne spava sam
ni masovno u Hagu

i jalov bi se napalio
kad ne bi znao za bolje

dođi i postavi pitanje
da nas ne bude previše
da genom ne preti svakom
da se izrazi nepravopisno

ponekad i nem sanjari
da mu se ne skrate noge

ponekad liže džem noću
ponekad kaže dobar dan
dokle se može poštovati

u svakoj slavskoj prilici
efikasan je zec
uprkos nikako nemalom

niko da pokupi sos
niko da otvori problem
niko sam sebi sustanar

ne zaboravi juče
kao da nisi sutra

da, prišla joj je prošlost
kad je poslednji put nauznak
snimala vranu u vrani

nezagrejana pećnica
da primi x-fajl juga
da pehar dopuni žeđu

orangutanska noć

sledbenici smo krabe
svi smo pozvani unazad

hladna i nesveta tela
ne svetle samo za nas
ručni sat svakom je deda
bratučed svačije čaše

kao kristalna noć
kao razumna priroda
kao da neživi rođaci
ne prosejavaju svet

za večnost konkubinat
radnim danom kombinat

ništavilo je osrednjost
nepozvan nije nebaždaren

samo u majci je natčovek
na poličici je potčovek

svako stanje je drugo
drugo lice jednine
udahnulo bi seme
da se i virusno pričesti

ako priđu dva čoveka
ne traži identitet
sudbina natuca i kroz nos
ne testiraj oltarčić

u stvarnosti su svici
kao sjebani ždralovi

sve je sve manje
i manje
ali je manja i šteta

tako mleko
i tako žir

vreme bez brenda 
bezvremeno

praznina
promenada

u imeniku je rep
u zveri spisak
imena

*

iz rime rimokatolik
iz ritma rimokradica

iz riže režimsko režanje
iz rodoslova rivalstvo

reformisani romantik
radioaktivan redovnik

ritualno rešenje
ritsko raspoloženje

reagovanje ručno
referat reda radi

rez
re-kreacija
rok

rum
religiozan
ring

raj
rukopoložen
ris

reš
regenerisan
Rus

*

ako dodaš a nemaš
nikom nije ni oduzeto

i sapet kao i obuzet
lošem sluti na dobro

kao modelu moda
dileru dodata vrednost

detaljan okretaj zavrtnja
doturi ga u maticu
dok donor ne doraste

što je danak za pčelu
pčelinjak nije za košnicu

zbog čega se trut koška
za vrednog nije uvreda

kad satera ih u tor
pas ode kući radostan
i ako nije njegova

svaka zver je radoznala
a ne zna mnogo o tome

i da živi u gradu
ne bi igrala loto

kome je teško da izgubi
teško ga je pridobiti
kao svraku za potpis

ko se od truda ne povredi
vrednosno je neotpisan

tri dame i jedan žandar
ne mogu biti dva para
jedna dama i žandar
nedovoljno su par

*

zbog čega ili zašto
dodati bilo šta

niti maslina gori
niti ko celiva cekin

nikakvo raspoloženje
ne obuzima palmu
niti ko njiše granu
uskraćenu za kokos

ko se za granu ne hvata
taj neretko ne posrne
ako mu nije do nje
mada je nerotkinja

iz istorije slučaja
seo bi joj na stomak
da osigura izvor

koji tu, koji tamo
a koja i tu i tamo

nezavršeni kraj
nedovršeni zmaj

ako je slika prazna
kakva je perspektiva

ako joj publika uđe
i sudnici je tesno
dok se predmet ne izdvoji

ni praznog mesta za nadu
ni Hamleta za zavesom

ni paroh neopran
ni grešnik gluv za poligraf

dok pravda teme ne pokrije
ni dole nije neobrijana

*

što treba neka dođe
i ćuti dok se ne oglasi

odavno nije na redu
da se pomete prostor
ako ga nema dovoljno

nekad je nema zmija
nekada košuljica

ta priča tako prastara
taj prepreden negliže
za rado prodanu nevestu

sve stane u dva slova
ako su inicijal

ako je predmet obrade
bar nije ničiji promet
ni vansezonska posteljica
na mrsnom žalu mora

plovka plovi po vodi
školjka o tom ne govori
čak ni usta na usta

iver pada u vatru
detaljno dezorijentisan
kako je postao stvar

ako neko i zna
možda ne zna to znanje
a ako niko ne zna
neka poslednji sazna

*

možda gorući grm gori
možda se hladnjak hladi

možda bi zelena grana
zelenu pripovest

mit je u osnovi škrt
kao jelovnik ose
kao stavka budžeta
za trepanaciju asfalta

svakom se sudbina javi
kompas u nedođiji

u svakoj ruci ruka
u svakom mačetu duh

samostalnost i mir
zajedništvo i rat
i prve ljubičice
spontano ljubičaste

dok ih sila ne razgrne
ni primavera ih ne otkrije

nekom je svaki korak
prinudna otadžbina
nejasna od tla do pojasa  

pružena ruka kurjaka
i u njoj mazno ogledalo
sa mlečnim likom devojke

uz mrvu pomilovanja
menjao bi to mleko
za ime rimske vučice

pod izdancima trave
pluća velike vode

*

dokle god ima vazduha
besana dijafragma

*

dokle god ima čula
iz rupe izviri miš

kako god da je ušao
on zna da nije večan
dokle god oseća miris

večnost je tiha i bezbojna
kao posivela mačka

ako ne naoštri zube
vratar ne primi bakšiš

ako uglača pod
radovaće se baka
makar da joj je sudbina
oborena na bok

vrh šume baci senku
i pretvori je u jezik

pre nego što ga dodirne
lasica sanja semafor
oči su joj zelene

blag okret preko ramena
i deo stvarnog izvetri

uz petrolejsku lampu
skoro nenačet vampir

*

ta knjiga ga je pogledala
skoro pogledom milovala

raduj se raduj se raduj se
ima kad da se obere
sva žalost u lokalu

ako buba ne puzi
lozi rast ide nabolje

star akademik sanja
da ga zaliva vepar

mlad akademik vene
na dopisnom nivou

ako bi neko da uskrsne
neka s tom željom legne

monah zna: možda to možda
drema skoro do doručka
jer zvono što nekom zvoni
možda i ne zazvoni

uzbuna nema početak
niti je dugmetu kraj
ako je lanac komande
mimo potrebe skraćen

odozgo praznikom vreba sup
sve krivi kljun i kandže
mada dileru ne treba dozvola
da slavi slavu i svetac

ako ne zapreti hariken
princ je i duvkom zadovoljan

ako za rodom ne leti dron
možda ni dete ne zamuca

*

nekom beskrajna mašta
nekom povišen porez

u proseku je jutro
i uveče podnošljivo

nekad i napunjen ćup
jutrom krene na izvor
kao da ne zna rezultat

i trkačica trči
sve dok ne grune himna

gde su sva mesta nema
prazna je i dvorana

gde namah sleti orao
grb odmah zaore polje
popunjeno i dvoglavo

nikud sa samo dve boje
bar tri ljubi portparol
ako je rodno natprosečan
naoštren kao ocilo

oko vikendom plavi
a radnim danom crveni

dok vreme ne isteče
ni kraj ne pere ruke

nekad je sav taj sjaj
najobičniji sklad

sve dok niko ne omrkne
možda nigde i ne svane

*

manje od ničeg
ni najmanje

ni samo
ni s poreklom

samo u našem tanjiru
ostaci naše doline
po rubovima tanjira
linkovi u ogledalu

ako je prvi put
bar ne zna za putarinu
ako i nije baron
bar nije stari svat

svaka suza je svečana
tek kad sklizne do pola

ako sakriva pol
ostaće joj neumočen
kao rataru kosa

dan bi vilinski nesređen
zanoćio kraj staze

kao još presna sudbina
oltar kleči pred crkvom
i dimi mu se rerna

svaki drugi oblačić
kao osmejak gospe

svaki prvi oblačić
kao da bio bi drugi

svako bi nečiju radost
makar i nepun naprstak

ako dodirne zvezdu
sa mesecom se budi
ako ne dodirne mesec
nije neobrazovan

ris iz tora ne izlazi
da ga poreznik ne vidi

metak uđe u okvir
i tamo leži miran

*

dobro je svakom dobro
i zlom
i naopakom

ko nije svoj na zemlji
ni stub na vodi ne gradi
niti otud u vazduh
emituje vavilonski

ko na dve noge ide
više mu brojeva ne treba

kome svastika treba
nek ružin krst zaboravi

ko jednom rečju stvara
stvoriće petsto portala
a samo dvesto zečića
strogo uzev i zečicu

statistika se viralno
vaistinu proširila

ko u šumicu utekne
nek devin potraži izvor

što je žarište uže
tim je organski svežije

*

u samo jednoj šumi
samo jedan je glas
zadubljen kao propoved

40 oltara
uz šapat smanjeno brdo
365 pogrešaka
izbrisan emotikon

mir koji hita s mora
progutao bi brod
kao popodne dušu

hrana je otišla odjutros
da s prvim smirajem nađe
dvehiljadito veče

ponekad
niotkud
napokon

skupština Šeherezada

sa zlatnom trakom u kosi
devojka sisa kost

u starom televizoru
prespavao je vrač
zamišljen kao trojstvo

dok monah viri u nebo
atmosfera ga kroti
da ne pomera nogu

uzdah čezne za devicom
čija se malena šumica
naselila uz prozor

oblak pokrije manastir
ona ga poklopi šakom

pet prstiju je dovoljno
za neproziran svet
sabran iz 3 i 7

izmaglica je sveta

arhanđel broji samo do 6
posle 6 se sve briše

O pesniku:

Vladimir Kopicl rođen je 1949. godine. Završio je studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Objavio je knjige poezije Aer (Matica srpska, 1978), Parafraze puta (Matica srpska, 1980), Gladni lavovi (Književna zajednica Novog Sada, 1985), Vapaji & konstrukcije (Matica srpska, 1986), Pitanje poze (Matica srpska, 1992), Prikaze – nove i izabrane kratke pesme (Matica srpska, 1995), Klisurine (Narodna knjiga, 2002), Pesme smrti i razonode – izabrane i nove pesme (Orpheus, 2002), Smernice (Biblioteka »Svetozar Marković«, 2006), Promašaji (Narodna biblioteka »Stefan Prvovenčani«, Edicija Povelja, 2008), Sovin izbor – nove i izabrane pesme (Gradska biblioteka »Vladislav Petković Dis«, 2008), 27 pesama: tenkovi & lune (KCNS, 2011),  Nesvršeno (dvojezično izdanje, Matica makedonska/ Arka, 2011), Tufne  - izabrane pesme (Narodna biblioteka Srbije i  Zadužbina »Desanka Maksimović«, 2013), H&Q (Arhipelag, 2013), Format zveri (Arhipelag, 2015), Szurdokok (Forum, 2019), Udaljeni bubnjevi (KCNS, 2020).
Knjige eseja: Mehanički patak, digitalna patka (Narodna knjiga, 2003), Prizori iz nevidljivog (Narodna knjiga, 2006), Umetnost i propast (Futura publikacije, 2018).
Roman: Purpurna dekada (Dereta, 2020), Španska čizma (Laguna, 2021).
Priredio je i preveo više knjiga, zbornika i antologija: Telo umetnika kao subjekt i objekt umetnosti (Tribina mladih, 1972 – sa Anom Raković), Trip – vodič kroz savremenu američku poeziju (Narodna knjiga, 1983 – sa Vladislavom Bajcem), Novi pesnički poredak – antologija novije američke poezije (Oktoih, 2001 – sa Dubravkom Đurić) , Vrata panike – telo, društvo i umetnost u mreži tehnološke derealizacije (Orpheus, 2005), Milenijumski citati (Orpheus, 2005), Tehnoskepticizam (Orpheus, 2007).
Sa Gojkom Božovićem priredio je i uredio međunarodne tematske simpozijume i zbornike Evropa:  stalne i nestalne granice (Zavod za kulturu Vojvodine i Srpski PEN centar, 2014), Evropa: neispričana priča (ZKV/SPC, 2015), Evropa: meridijani u pokretu (ZKV/SPC, 2016) i Evropa: 30 godina posle pada Berlinskog zida (Futura publikacije/SPC, 2020).
Beogradska Geopoetika objavila je njegove prevode poezije Boba Dilana i Lenarda Koena, proze Lorensa Ferlingetija i eseja Alberta Mangela, dok je kod drugih izdavača objavio prevode poezije Bišme Upretija, istorije američke psihodelične muzike 1965-1968. Džina Skalatija i Dejvina Sija itd.
Dobio je Brankovu nagradu za prvu knjigu pesama (1979), Sterijinu nagradu za pozorišnu kritiku (1989), Nagradu DKV za knjigu godine (2003), Nagradu »Stevan Pešić« (2003), Nagradu ISTOK-ZAPAD za poeziju (2006), Disovu nagradu za pesnički opus (2008), Nagradu »Desanka Maksimović« za pesničko delo i doprinos razvoju srpske poezije (2012), Nagradu Ramonda Serbica za celokupno delo i doprinos književnosti i kulturi (2017), Nagradu »Dimitrije Mitrinović« za roman Purpurna dekada i izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti (2021), Nagradu “Branko Miljković” (2021).
O njegovom književnom i umetničkom radu objavljene su monografska izdanja: Vladimir Kopicl:Ništa još nije ovde ali neki oblik već može da mu odgovara (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2007, priredio Nebojša Milenković), Najbolji svet – Vladimir Kopicl, dobitnik Disove nagrade (Gradska biblioteka »Vladislav Petković Dis, Čačak, 2008, priredila mr Marijana Matović) kao i zbornik radova Poezija Vladimira Kopicla (Zadužbina Desanka Maksimović, Beograd, 2014, priredila Mirjana Stanišić).
Prevođen, zastupljen, biran, postavljan itd.
Živi u Novom Sadu.