Slađana Bažalac: Crni pirinač

igre za decu

pre nego što ode na put
otac naoštri sve kuhinjske noževe

majka ih sakrije pod dušek

ujutru za doručkom
ne ukrštamo poglede

mažemo puter kašikama

analiziramo odraze
u konkavnim oblicima

treba skloniti i viljuške

zažmuri ako ne možeš da gledaš

puštam kosu da raste
do dužine
koja plaši stanare zgrade
kada se sretnemo u hodniku

stisak

sabijeni kortizol
kipti iz dimnjaka

potkrovne grede trule
vreme preti prstom

malter se ljušti sa plafona
otpadaju stare tapete

na golim zidovima
stanuju modre gljive

u temelju žive
razočarani roditelji

ispod gvozdenih kreveta
izbija koren hrasta

drže se za armaturu
dozivaju boga

on ležeći čita Froma
otkad je zemljotres
napravio prve pukotine

deset godina se ne javlja
kao ni ja
ali na njega
niko
nije
ljut

ožiljci

*

napuniću kadu zarđalim noževima
preliti ih gelom za tuširanje
i mirno leći

mirišljavi štapići
odvešće me na Orijent

moji ožiljci
imaće dublje značenje

*

u crvenom kamionetu
prevrćem se kao prtljag
moja sestra bliznakinja
ispituje izdržljivost stare mašine
okrene se i podlo nasmeje
vozeći suprotnom trakom

vozilo hitne pomoći
imalo je prednost na raskrsnici

neko je umro od infarkta
ali makar će mi na licu mesta
zašiti kapak

ubij me kad postanem lenjivac

u susedstvu suncokreta
pojuri me nožem
uzmi pocepanu haljinu

donesi mi
krvavi biftek
i crni pirinač

zatrpaj u zemlju
prehranu za orhideje
i spisak prijatelja

ne lepi umrlice
na vrata stana
ulaza i lifta

dovoljno je stablo
u predgrađu
gde sam rođena

obeleži ožiljkom
jasen na igralištu
od njega su me oteli

nađi me u kori
oljušti je
na golom telu napiši

strah je moć

seti se
kako sam plakala
kad si se sakrio ispod stepenica
i uhvatio me za stopalo

i koliko sam se smejala
dok si govorio
o potrebi za smislom
i značaju pojedinca
sklupčanog
u okviru prozora

dok te čekam

sanjam mrtve ribe
jedem ratluk od ruže
vadim školske plombe

na internetu tražim
najjeftiniju
kintsugi šolju za čaj

zamalo da kupim venčanicu

zašto svima pričaš
da ćeš umreti u martu
sve si upropastila
umoran sam od tvojih sranja
dosadne su ti  pesme
znam zašto slušaš tu muziku
nisam ja glup
prestani da plačeš
prestani da se ponižavaš
obuci brus kad ideš sa mnom napolje
i znaš šta
jebem ti mater
kurvo jedna
mrzim te
nosi svoje stvari napolje
neću da te vidim
izvini
nisam tako mislio
stvarno više ne mogu
gde ćeš spavati večeras
na kauču ili u krevetu?

Vinatovača

u dubini prašume
zaštićen mezijskim bukvama
čeka nas poznati šaman

sprema lekovitu mešavinu
osveštava vence potočnica
na našim glavama

sedamo na oborena stabla
bele haljine
poništavaju grehe
dugmad na leđima
ispravlja kičmu

čekamo red
zgrčenih prstuju
na bosim stopalima

nevidljiva šaka
klizi niz naša grla
isterajte unutrašnjeg đavola!
zapoveda glas
berimbau ga prati u ritmu

tanjir nalik sunčevom disku
lebdi od ruke do ruke
na istoj frekvenciji
svi primamo poruku
podmaži glas medom
pre završnog obreda

urlanjem otpuštamo bol

iscelitelj otvara oči
među zelenim krošnjama
lebde napuštene haljine

ulaganje u odbojnost

stariji dečaci u školi
igrali su bilijar
šutiranjem u lovački ranac
na mojim leđima

na autobuskom stajalištu
upoznala sam crnu Marinu
pripretila mi je kamenom

pustila sam je u kuću
sakrila pod sestrin jastuk

sutradan je pobegla

čula sam njen šapat
u bolničkim hodnicima
vidjala je iza ograde groblja
naslonjenu na mermer

kad sam se vraćala iz škole
u sporednoj ulici
ugasila je ulična svetla
priljubila mi se uz čelo

molila me da joj kažem
koliko je dana potrebno
da povređenom gušteru
izraste nov rep

obećala si da ću dobiti sladoled

naređaj vulkansko kamenje
oko pupka
tvorcima svetih knjiga
pokaži gole grude

pokrij se tankim velom
utopi u masu
zalepi žvaku
ispod prve klupe

idi na časove vajanja
nauči da praviš sapun
skrati kosu iznad ušiju
kupi najveće minđuše

ukradi trgu
betonsku kocku
lezi na travnjak ispred skupog hotela
vodeni pištolj uperi u golubove

kad kreneš kući
išibaj grafitima
zgradu opštine
slomi retrovizor u prolazu

nađi guštere
stavi ih u ćebe
prvi koji se pobuni
biće tvoja desna ruka

čim budeš zaspala
u sporednim ulicama
ugasiće svetla
rasteraće disko igrače

ako sretneš
ženu sa plavom krunom
sakupi čičke
i nabij joj ih u kosu

ona će večeras
platiti čistačima
da operu tvoje tragove

otresi je sa sebe
zagnjuri u hladnu vodu
starom majicom skini maskaru

obuci haljinu za ples
suprotstavi se igrom
dok ona uplašeno gleda
kako joj se od monotonije
smanjuju stopala

investicija u intelekt

došla sam zbog poezije
a ti si mi oteo mastilo

ne čujem više glasove
koji šapuću nestašluke

ne vežbam pareidoliju
u suvoj travi na zidu

ne nosim kožnu jaknu
ne krijem stare ožiljke

ne čujem lavež točkova
ne vidim ljude koji odlaze

ne dobijam šamare
ne spavam u tuđim sobama

postala sam piksel
izgubila noževe i žilete

tvoje linoleumske nokte
spremne za rezbarenje
otpuštam u slivnik

i dalje gutam tablete
moj šaman je izgubio telefon
kupio žutu odoru i odjurio na Tibet

ništa nije isto
otkad sam podvila nogavice
i zagazila u hladnu reku

nisam ugrejala stopala
dugotrajnim zurenjem u plamen

skok s motkom

uzbudljivo je
ponekad spustiti kragnu
stare kožne jakne
i dozvoliti da te neko
poljubi u prolazu

O pesnikinji:

Slađana Bažalac rođena je u Kraljevu 1991, gde živi i radi kao inženjer zaštite na radu. Osnovne studije završila je u Beogradu, nakon čega je obrazovanje nastavila na master studijama Fakulteta zaštite na radu u Nišu.  Aktivno piše poeziju od najranijih godina. Pesme su joj objavljivane u više zbornika i online časopisa: Šraf, Nekazano, Libartes, Bludni stih, Rukopisi 44. Osvojila je drugo mesto na pesničkom konkursu Timočka lira 2021. u Knjaževcu.