Ana Isaković: Melinda Mihnauzen – porodični ciklus

29. 12. 2021.

Ana Isaković: Melinda Mihnauzen – porodični ciklus

Pesnikinja: Ana Isaković; Pesme iz neobjavljenog rukopisa

Doba očeva

Nespremnost za očinstvo
predugo je trajala.
Odlučio si da sprovedeš eksperiment.
Maštu je bitno razvijati.   
Ženska deca sa kojom
se može probati sve.
Do tada  oblikuješ njihovo telo
po tvojoj meri.
Izgladnjuješ  dijetama,
jačaš vežbom,
Njihov razvoj  možeš pratiti 
svake večeri pred spavanje

 Devojčice  žude
za moralnim autoritetom,
tvoje reči moraju biti pune nade,
a misteriozne.
Tako i treba da bude sa princezama.
dok ne porastu,
a onda im izleću gluposti iz usta.
Izmisle reč: incest

Pandemija majčinstva

Ne mogu sama,
mislila je majka moje majke.
Zabrana kretanja
 prouzrokuje konstantne zahteve
i bahatost.

Ona:
Reci joj da dođe.
Pomeri jastuk ulevo,
sipaj mi vodu do pola čaše.
Pozovi Ministarstvo zdravlja.
Da je prava ćerka, došla bi. 

Njeno nezadovoljstvo me peče u potiljku,
razumevanje guši.

Nekrotična rana sasušila je dojku,
jedino sećanje na majčinstvo.
Trenutak je da pitam o porođaju
 u rovu 1945-te.
Čvornovate ruke ne vole
 ništa da dodiruju.

Uzimam te u naručje.
Tako si sitna.
Ispadaš mi.

 Ne, po prvi put govori moja majka

 Razumem nekadašnju ilegalku sa šetalicom.
Mrmlja: Ja,ja,ja!

misli na: ostavljanje

Zakačen

Iglama,
usred ručka,
između tetkinog prstenja
i tatine čaše sa konjakom,
ušiva mi usta.

Njegovo tridesetogodišnje stopalo
među mojim osmogodišnjim
nogama uvučenim
u crvene čarape.

Ana,
đavolko jedan.
Gledaj me.
Da li voliš
Snežnu kraljicu?

Pogledam
preko puta stola,
 a on
-zakačen na zid.

Razdvajanja

Kontrola zalogaja,
ribanje ivice kade
tačno deset puta,
slaganje knjiga po abecedi

Brzina i doslednost
donose mir,
pločicama daju sjaj.
moraš i ti.

Padaš, ali me ne zanima.
Lako je odlučiti
u vojničkom puku
odakle dolazim.

Ameba pod kožom,
ne podnosi nagle promene.

Svuda je kamenac.

Nemam više prijatelja koji skaču sa ivice.

Melinda Minhauzen nije danas disala

Melinda Minhauzen
nije mogla
da napipa svoje srce.

On kaže
Svojom životnom logikom
možeš da napraviš
čuda.

U čekaonici
doktora nema,
 majka  umerenog desničara
danas viče
svinjo.

Melinda  belim zidovima
briše kaput
Neće govoriti o
postmodernom teatru
na konferenciji u podne.

Kroz rupu
na krovu autobusa,
pada telo
grubog strica.

Tužno detinjstvo Zorana Pantelića

Zoran Pantelić
nas je  okupio
u sudnici.
Devet je primilo poziv,
 četiri se odazvalo,
jedna od četiri
nije odbila da govori.

Kako ste bili obučeni?
Majca na bretele.
Koje boje?
Crne.
Pokažite dokle vam je bila suknja.
 Dovde.
Malo  iznad kolena
Da li smatrate da ste
 bili provokativno obučeni?

Gola bih prošetala Ustaničkom,
a da mi niko ne ušeta
u analni otvor.

Raznosač peciva iz Grocke
izgovara naša imena,
dnevna štampa piše o
tužnom detinjstvu,
 sa pljuvačke
 u uglovima njegovih usana
sliva se izvinjenje
u Drugom opštinskom sudu.

Glad

Melinda Minhauzen  neprestano
oseća glad.
Gađenje prema hrani
počelo je davno.

Majka sedi u fotelji,
gleda ekran,
stalno jede
ne primećuje svet.
Melinda M odlučuje
Nikada više
neću čuti creva

Uspravljena leđa,
ruke na naslonu fotelje,
ujednačeno klimanje glavom.

Šta osećaš u telu sada?
Gde je bes?

Psihoanalitičarko,
tvoj blagi osmeh
je priprema za beg.

Duh oca je odavno
mejnstrim.

U redu je
Šta god da
Odlučiš.

Lift

Kažeš da ocu moramo naći
najlepšu bolničku sobu.
Tvoja ruka na ramenu
posle deset godina
sa još troje nepoznatih ljudi u liftu
predstavlja bombu,
istu onu koja je bila pod tvojim  kolima.
i ostavila ti gelere u salu.
Samo sam te grlila tada.

Nikada se ne javljaš.

Neki čovek me hvata s leđa na parkingu,
menja mi anatomiju vagine.
Saznaješ sve za očevim stolom
Glava ti je u rukama
Tamo je i ostala.
U nemogućnostima govora,
u  stenjanjima,
u pilećoj kosti zapaloj u grlu,
u dečaku koga je moj otac ostavio.

Godinama prezirem tvoju nemost.

Kapljice znoja
ne prepoznaju
 ravnodušnost

Izlazimo.

Nikada nisam bila budnija

Ko si to ti?
Butna kost se ne smiruje
Puna je
prezira prema prvom
stihu.

Ne prepoznajem nijednu reč

Pojela bih tastaturu,
daljine oduzimaju jezik.

Svrha u podunavskom kraju nakon mosta

Iz Melinde Minhauzen
curela je
neočekivana
mesečna krv.
Plakala je tokom penetracija.
Spremila se,
Otišla
na galerijsku žurku.

Popila je
Dogovoren broj pića,
Popušila
Tačan broj cigareta
I odlučila da postane
Svoj otac.

Ćuteće majčino telo
U fotelji,
Preliva se u život
Od koga je odustala

Uslovna ljubav dominira
u pet popodne,
Melinda M pokušava da čita
 “Molitvu za Merlin Monro”.

Na kraju osvešćuje
svoju skrivenu
anoreksiju.

Namera i svrha vladaju
u podunavskom kraju
nakon mosta.

Melinda M u fragmentima

Počinje da živi
tokom  međunarodnog
pozorišnog festivala
glavnog grada

Sazrevanje je došlo
u četrdesetoj godini
Ne nosi više sat

Stric joj u punom gradskom
prevozu
objašnjava tezu
čuvenog evropskog antropologa

Melinda M je po prvi put
neustrašiva i razume  ženu
koja smatra da je
od treće godine podvrgnuta
ispitivanju Ozne
u  eksperimentu
 koji naziva “Od čoveka do bube”.

Obucite je

Obucite Melindu,
svako jutro
vuče se neki
cvetni dezen po
prašini

Reč „seljanka“
odjekuje
školskom zgradom.

U snu
baba se petvara
u Crvenkapu
nakon gutanja
uskršnjeg jajeta sa
ljuskom
i majka  posmatra
tonjenje Melindine glave
 u pesak.

Danas je obucite u
onu što zna
da otvori usta.

Obucite je,
svlačite,
dok koža konačno
 ne ispuni
sva očekivanja.

O pesnikinji:

Ana Isaković je završila osnovne studije na Filozofskom fakultetu (odsek: istorija umetnosti). Bila je na magistarskim studijama iz teatrologije na Fakultetu dramskih umetnosti. Na trećoj godini je doktorskih studija na Univerzitetu umetnosti (odsek: teorija umetnosti i medija). Od aprila 2011. godine radi kao urednica arhiva Centra za kulturnu dekontaminaciju.
Kao pozorišna kritičarka radila je na onlajn portalu Kontra press, u dnevnim novinama Danas, Forumu izvođačkih umetnosti unutar grupe KKH (kritika koja hoda), na Trećem programu Radio Beograda, časopisu Naš trag, mostarskom pozorišnom časopisu “TMAČART”,  časopisu Scena, Ludus, Gradina i Stanje stvari.
Zajedno sa Ramizom Huremagićem 2017. godine napisala je dokumentarni dramski tekst “Da li bi htela da se još ponekad nađemo?“ čije se premijerno izvođenje desilo u aprilu 2019.godine u Narodnom pozorištu u Beogradu. Na  48. MESS-u, dobila je nagradu direkcije za profesionalno i inspirativno izveštavanje o festivalu. Bila je selektorka pratećeg programa  Showcase 44. Bitefa. Učestvovala je redovno na “Pesničenju”, treningu aktivne poezije, mesečnom okupljanju izvođača i izvođačica angažovane poezije. Objavljivala je poeziju na portalu www.astronaut.ba.

Share :