Akoš Kormanjoš: Defragmentacija

Degfragmentacija

Odlomci iz poetske autobiografije

Prijatelj mi je pričao
da jedan dečak u njegovom razredu
na velikom odmoru ne može da siđe
i igra se sa ostalom decom.
Ne može da izađe na svež vazduh
previše je stepenica
zato na odmoru sedi na prozoru.
Ova priča je duboko rastužila mog prijatelja.
Tada sam se setio da sam i ja
svaki školski odmor provodio na prozoru.

*

Od tinejdžerskog doba me zanima
kako ću roditeljima devojke da objasnim
da ne idem na porodična letovanja.
Ne menjam sijalicu.
Ne penjem se na lestve da očistim oluke.
Ne branim ja nju, nego ona mene.
Ali dobro kuvam i prelepo perem suđe.

*

Iz dana u dan sam prisiljen
da do kraja učinim
potpuno isti redosled pokreta.
Stigao sam na fakultet.
Zvonio sam portiru
na sporednom ulazu zato što
sam tako zaobišao glavni
sa deset stepenika.

Međutim ni tako nisam mogao
da zaobiđem onih pet
neposredno
ispred katedre.
Pored stepenica nema ograde.
Na zidu u visini ramena
okrugli prozor.

Desnom rukom
uhvatio sam trem prozora,
stavio levu nogu na
sledeći stepenik.
Nagnuo sam se i levom
rukom stisnuo levo
koleno. A zatim desnom
nogom cimnuo jako
samog sebe, a desnom rukom
na pragu prozora
polako se podigao.

Kako sam se podizao,
pustio sam ruku sa levog kolena
zatim se polako uspravio.
Proces je spor.
Duge sekunde proveo sam stojeći
nagnut na jednoj nozi
tek održavajući ravnotežu.

Kod trećeg stepenika nema više prozora.
Držim se za zid.
Svaki dan mi je padalo na pamet,
da ću sigurno baš danas
da izgubim ravnotežu
i da ću na kraju udariti lobanjom
o mermer.

*

U studentski dom za dijasporu došli su političari.
Uobičajeno popovanje.
„Vratimo se nakon diplomiranja.”
„Zašto smo uopšte došli?”
Podigao sam ruku i tražio reč.
„Ovde vladaju zakoni Unije.
Ovde mogu da uđem u zgradu fakulteta.”
Ponosno su odogovorili da će za samo tri godine
i kod kuće u Srbiji biti spreman ulaz za invalide.

*

Taj dan je trebalo da održim predavanje.
Pokvario se lift instituta.

*

Mene bolest mnogo više iscrpljuje.
Mišići su mi tada skoro neupotrebljivi,
jedva mogu da stojim.
Zbog obične viroze sam obnovio godinu na fakultetu.

*

Mesecima štedim.
Smanjio sam račun za struju na dve hiljade forinti.
Taksijem do pošte u jednom pravcu hijadu i petsto.
Moj račun za struju je jedva pet hiljada forinti.

*

Dvoje nas je sedelo u hodniku.
Neka teta i ja.
Bele pločice, beli zidovi
bele stolice, bele papuče
beli ogrtači.
Kroz bela vrata pored mene
čuli smo veliki tresak
zatim je neko krenuo da zvecka bravom.
Onda je uspeo da pogodi,
brava je škljocnula
otvorila su se vrata.

Iza njih čika u invalidskim kolicima.
Nakon uspešnog poduhvata
jednom rukom pokušavao je da pridrži vrata
drugom se držao za točkove
i pokušavao da se otkotrlja preko praga.
Teta je ustala, pridržala vrata
tada je čika lakše mogao da gura kolica.
Za čas je nestao na kraju hodnika.
Posle svega teta se okrenula ka meni.
Jebala mi je mamu što
mladi nisu u stanju
da pomognu starima, pogotovo
čiki u invalidskim kolicima.
Izvinio sam se.

*

Ovo je veoma dobra kafana.
Veoma liči na druge kafane.
Celo veče pijem viski
pivo striktno ne.
Vece je na poluspratu.

*

Nekoliko godina me zanimaju sledeća pitanja.
Šta će biti ako ne mogu da podignem svoje dete?
Šta će biti ako otpuzi na kraj kreveta, a ne mogu da ga zgrabim
ako ne mogu da ga zadržim da ne istrči na put?

O pesniku:

Akoš Kormanjoš je rođen 1992. godine u Senti. Piše pesme i drame. Osvojio je nagradu STE (Univezitet u Segedinu) i veliku nagradu na dramskom konkursu Narodnog pozorišta u Segedinu. Zahvaljujući toj nagradi njegovo delo igrano je nekoliko puta u Narodnom pozorištu u Segedinu. Redovno publikuje u vojvođanskim i mađarskim književnim časopisima. Njegova prva zbirka Paravan objavljena je zajednički od strane Foruma i FIS-a (Udruženje mladih pisaca). Kod istih izdavača objavljena mu je i druga zbirka De-fragmentacija.

O prevoditeljki:

Mina Mastilović je rođena 1995. godine u Somboru. Osnovne studije mađarskog jezika, književnosti i kulture završila je na Filiološkom fakultetu u Beogradu, gde je 2021. odbranila master rad na temu “Uporedna analiza srpskog i hrvatskog prevoda romana Putnik i Mesečina Antala Serba”. Tokom školske 2018/19 godine pohađala je program književnog prevođenja na Institutu Balint Balaši u Budimpešti. Neki od njenih prevoda objavljeni su u književnom časopisu “Mostovi” kao i onlajn časopisima “REZ” i “СРП“. Za master rad prevela je odlomak romana Sivi golub Šandora Tara. Učesnica je brojnih kampova na temu književnog prevođenja u Malom Iđošu, Balatonfiredu i Dunabogdanju, a 2021. godine učestvovala je u radionici književnog prevođenja u okviru PesText književnog festivala u Budimpešti.