En Stivenson: Kad počnemo pripadati svetu

STVARANJE PESME

„Moraš da prebivaš u pesmi
ako je želiš stvoriti.“
A kako prebivati?

Da pre bivaš, da nosiš
reči, sediš na svetlosti blagoj
u svileno jutro, u noći nagoj;
osećaj ogoljeni i blag i čudni zrak;
                    poznat… redak.

A šta se tu može napraviti?

Biti i postati rečima nadolazeća kiša,
služiti devojku pod jezivim uslovima,
otisnuti se na putovanje i pored glasova,
izbeći planinu ega, zdenac jada
zvuk sirene izdavanje, uspeh, izdavanje, uspeh
uspeh, uspeh, uspeh.

I zašto prebivati, stvarati i naslediti pesmu?
Ah, to je zajednička komedija najcrnje
darovanih: zvuk što ruku vodi;
Život reči što od uma do uma hodi
kroz isprane sobe prostih čula;
Jedan je od ukletih, nebranjenih, nepoetičnih
krstova koje moramo naći.

TELEVIZIJA

Majko buke, zagrli me.
Negde sakrij me.
Glas moj plaši me.
Lice moje straši me.

VERTIGO

Um je vodio telo
Do ruba bezdana.
Zurili su žudno
gde je ambis bez dna.
Ako me voliš, rekao je um,
zakorači gde je tišina brisana,
ako me voliš, reklo je telo,
okreni se i budi nesavladana.

PESMA ZA ĆERKU

„Mislim da ću da je dobijem”,
rekla sam, u šali između bolova.
Babica je zasukala sposobne
rukave preko gojaznih mlečnih ruku.
„Dušo, nikad ti ne dobiješ,
mi te porodimo.”
Sud godina je to i dokazao.
Nikada te nisam dobila

A ti mene imaš, Karolina.
Zašto je majci potrebna ćerka?
Igla srcu, talac sreće,
kraj slobode. A opet ništa nije savršenije
od tog oštrog kao britva krika
kada majka donosi dete.
Puca pupkovina što im je svet
spajala. To dete,
sitno i samo, stvara jednu majku.

Život žene je samo njen
dok joj ga ne oduzme
taj prvi, osobiti krik.
Onda više nije sama
deo je prostora
svega što postoji:
vremena, rata, plemena.
Kad počnemo pripadati svetu,
postajemo ono što moramo biti.

KALENDAR

Prazni dani
nagomilani su preda mnom,
sijera koju moram da precrtam
da bih stigla tamo. Gde?

Obeleženi dani
šljaka su reči.
Dok sam precrtavala
sigurno sam ih izbrkala. Kako?

Dani za precrtavanje
imaju ubedljiv, uporan izgled –
planine peščara i sunce
između senovitih dolina četinara.

Dani koje sam precrtala?
Svaki je nejasan granulat.
Potez olovke šapuće
da tu ima čvrstine. Ili umetnosti.
I ovaj dan precrtavam,

precrtavam na suncu i kiši?

Deluje potpuno jednolično.

Sunce slavi moj poraz
dok se uspinjem ka njemu.
Kiša polaže venac na svaku kap
dok zamire u sopstvenoj lokvi.

Fragmenti: Gospođa Ruben Čendler piše suprugu tokom epidemije kolere

Napomena: Veći deo dnevnika, pisan na palubi, verovatno je uništen u požaru. Iz onog što je ostalo naslućuje se da je gospođa Čendler putovala u Nju Orleans bez dopuštenja svog supruga, te je tako postala indirektno kriva za smrt svoje bebe.

Avgust, 1849.

PUTANJA OD NJUJORKA DO NJU ORELANSA
NA BRODU „GENERAL VEJN”

Dve nedelje na „Generalnu Vejnu”
malo je više od plutajuće bolnice
         napadi povraćanja. Smatram da su
            stvarno bolestan. Dva dana je
               na svom ležaju.
                 Bela se izgleda oporavlja. Makar
                razdražljiva, što govori o poboljšanju.
            Zgodio mu se nervni poremećaj.
Baš malo spavam i skoro da ne jedem čvrstu hranu.
                                                               (stranica istrgnuta)

(Druga stranica)
Sinoć je sirota mala Kuki umrla.
Iznenada su je uhvatili jaki grčevi, jadnica,
umrla je za sat. Optužićeš me za to,
                            ali bilo je stvarno strašno.
                            Nisam spavala od naricanja.
                                         samo pas!
(stranica istrgnuta)

(Treća stranica)
       stigla sam dobro u Nju Orleans, ali
          ukrcani. Svi smo u karantinu,
             možda bude bolje, ali Bel je
                po čitav dan kraj njene postelje. Doktor
                  kuga i nemam nade
                    moliti se da se preživi.
                                                       (stranica istrgnuta)

(Četvrta stranica)
 nisam mogla da počnem da pišem
      svuda. Naša draga mala devojčica
  među blagoslovenima, moja lepa
        nadležni ne daju nikom da priđe,
        tamnoputi. Sva sam
 koja je bez krivice i tako,
        obavijena u sestrinoj
                krivim Boga i sebe, dragi
     zašto si me ostavio samu?
                                        (stranica istrgnuta)

O gubljenju sluha

Izgubila sam čulo. Što mariti da l’ je greška?
Tražeći po sebi, nađoh jedno viška.
To šesto čulo čuvam ja obaška,
I postavljam ga vešto, k’o da je klopka.

IZNENAĐENJE PRVOG DANA ŠKOLE

Daju ti radni sto s poklopcem, majko.
Možeš da zadržiš knjigu.
Moj radni sto je do prozora.
Vidim drveće.
Ali ne smeš da gledaš kroz prozore
i kako blista lišće.
Moraš da gledaš u knjigu.

Sjajnu, mirisnu knjigu, majko,
U njoj su reči, i slike.
Ja uglavnom volim slike,
na nekima su životinje i ptice.
Ali ne smeš da gledaš slike.
Nikada ne čitaš slike.
Čitaš samo reči velike!

IZGOVORIVŠI SVET

Onako kako kažeš svet tako ti biti
Mora.
I još više, nemaš vremena da
menjaš i biraš.
Reči isplivaju i vežu te u mrežu
čvora.

Pre no što trepneš deo si televizora.
Osvetljen bleštiš u zazornim vestima.
U mašini mozga si – a ti si je iz-
Mislio.

O pesnikinji: 

EN STIVENSON, britanska pesnikinja i autorka biografije o Silviji Plat: Bitter fame (1989). Objavila je 16 zbirki pesama. Najveći uticaj na njeno stvaralaštvo poticalo je od Elizabet Bišop, Roberta Frosta i Volasa Stivensa. Uprkos uticaju, uspela je da iznedri snažan i prodoran autorski glas, koji iz zbirke u zbirku postaje sve prepoznatljiviji. Kombinovala je slobodan stih i rimu, a prema jeziku se odnosila kritički i s ljubavlju. Iako je počela da gubi sluh, poezija je ostala duboko u zvuku i jeziku. Držala je predavanja na Univerzitetima, ali i na manje formalnim radionicama. Preminula je 2020. godine.

O prevoditeljki:

MAJA RADIVOJEVIĆ, doktorantkinja književnosti, književni prevodilac, novinarka, autorka. Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Osnovne i master studije završila je na Filološkom fakultetu, smer: Opšta književnost sa teorijom književnosti. Objavljuje u časopisima akademske radove i novinske tekstove. Saradnica je na RTS-u. Prevela je preko 50 naslova. Najviše voli da se bavi poezijom. Stvara, radi i živi u  Beogradu.