Tomaž Šalamun: Sve što sam grlio nestalo je

Kada je preminuo, Tomaž Šalamun je ostavio iza sebe šest knjiga poezije spremnih za štampu: Omagati v mrežah pod oljkami (Onemoćati u mrežama pod maslinovim drvetom), Prevara, Ropar (Lopov), Andi, knjiga koju je Šalamun smatrao vrhuncem svog stvaralaštva, te je izašla u prevodu na engleski još za njegovog života, Mihael je naš! i Usoda (Sudbina). Međutim, pored ove nesvakidašnje uređene zaostavštine, koja je objavljena u knjizi Jutro 2018. godine, postoji i preostatak, prava zaostavština od nekih stotinak pesama. Pesme koje čitamo u ovom broju Enklave, izdvojili su Miha Maurič i Dejan Koban i objavili u čepbuku naslovljenom Vse kar sem objel je ujelo (2019), to jest, Sve što sam zagrlio pobeglo je.

Pospremiti koščate guše

Vezivo je plen
trbuščića.

Ja se
još uvek

odbijam
perajima

o zidove
materice. Čudno.

Rumi brka
granit i so.

Na mojoj sahrani
bilo je

trideset i dve
osobe.

Pao de Akucar¹  

Platno! Milion puta! Teret će biti
skrhan. Veliki noćni leptir lepi se

za telo. Zavijaš, Berso, zavijaš, Berso
i ništa ne znaš. Dete je visine do

lakta očeve ruke. Građani se
drže za trsku. Ubacivali smo

pilote, mirisali otadžbinu. Ukopali smo
se u nju, ovde, na pesku. Gori smeće,

gori vrat, gori moj mokar
džemper. Gori tvoj mokar

džemper. Drveće ima debele mesnate
listove. Biljčice su povešane o

stubove poput dragulja. Na najvišem
tanjiru leži orao.

¹Granitni reljef na ulazu u zaliv Guanabara u Rio de Ženeiru. (prim.prev)

Spomenik trombonu

Čekao bi na šoljicu. O vi,
bušni džakovi

brašna, comme les   
chantiers!2 U

Novoj Vasi svi ljudi
imaju prevelike

papuče. Lisica te neće
kroz suze

pogledati. U Voloski su zidari
prodrli kroz zid i

tucali te. Rasta, crn
je. Zalizao si

zulufe, a uopšte
nisi pitao. Fuj!

² Kao gradilišta (franc.). (prim.prev)

Mleko i moje bakice

Zaista, celog me presaviše
belim opaskama. Kao da su

hteli reći: eparhija
je najbolji deo kokoške.

Prašili su tepih.
Poskakivaše

mačke. Potom sam naručio
big latte. Kao da sam sipao

ulje na požar. Kapetan
na brvnu se začudio. Oluja

jenjava. Sedim ovde i
pišem. Oba okca su mi

još unutra, oba okca. My
dad is screwing my mom.

Na distanci od dva lakta u Riju

Kentauri čekaju u redu i loptaju se.
Ja sam izumeo duvački instrument

s lisičijim vlaknima. Dolazi auto. Dolazi tiho.
Gospođa koja je upravo podigla odeću

iz čistionice ulazi u njega. Metatek nije
biblijska figura. Tek ga

oblačimo. Melkizedek4 je dao rep,
zahtevali smo rep. Kosu mu

upravo umećemo kao dlake. Ali mora
da nam bude mlad i očaravajuć i

gladak. S drveća padaju ogromni
kožni listovi. Nalazim se u Gustavovom

stanu s tri ključa. On
voli. Betovenu pridružuje Rusiju.

⁴ Ili Melkisedek je sveštenik i kralj Jerusalima koji blagosilja Avrama u Knjizi postanja, a pominje se i u Novom Zavetu. (prim.prev)

Grmlje blokira odsečene nokte

Splavovi su umrtvili gazelu.
Ljudi s naočarima su

plitki. Ovde je utičnica.
Ovde je buket. Ovde je

utičnica. Na osnovu čega dakle
misliš da ne ličiš na

mene? Zbog
otkopčane majice?

Postaviću Carigrad na
splav. Neće

potonuti. O vijugo i orhidejo
i koleno. O moje

mile mile šapice.
Vonj robova.

Metelkova 1

Mali prsluk se oblači preko
velikog prsluka. Napolju

duva. Napolju stonoge
cepaju bikinije.

Na zid ili na zemlju?
Na zid!

Plakao si.
Predao si se.

Napravi torbu od vesla
i na oko

je stavi.
Upaši plićak.

Plićak upaši.
Sve što grlio sam nestalo je.

____

Jedači su upali u okean, baš svi jedači.
Tamo sam izgradio drvenu
kolibu.

U njoj sam čuvao jednu izgužvanu
krinolinu.
Svemir beše potišten.

Probudio sam se kao svahili bog.

Koža

Kao nekom kapelniku isparila mi je
koža. Ključala je u

kesama boje cinabarita. Da se još jednom
rodim, mumlao bih. Mumlao u vodi

pod plafonom, na splavu. Mumlao
u vazduh s plavim ovalnim krasuljkom

šireći ruke šimpanzama. U Indiji
me jednom jedna izazivala

(majmunica), a onda sam otišao u belgijsku
banku i s ostalima

stajao na stepeništu dok se nije
otvorila. Kao nekom kapelniku isparila mi je

koža. Lunjam,
lunjam, lunjam tvojim morem.

Sveće na ormaru

Imetak je štapić. Na
njemi sede

anđeli što se
igraju

nogama belih krava.
Bog nosi

Torbičak. Sve je zapisano
u njemu. Ko će

da stražari, ko
da bdi. Anđeli

češljaju svoju plavu
kosu. Da im se

ne pokvasi prostata,
plaše se.

Zima u znaku

Koroška je oslobođena.
Matrica naša draga.

Koku imasmo za ženu.
Odnosno dve.

Kud još da krene po vodu
štrokavi Sokrat.

Veš ga susreće.
Papir se

izdiže od vrućine i
miriše.

Miriše grob, grob je
sreća. Grob

nije žuta duga,
ni natruo orah.

Ko kraj zaleđenog jezera

Od trena do trena mleli
bi istinu i žito

i travu i kafu. I zašto, zašto?
Išao sam kroz zemlju

upasanih. Ribari su šamarali
stubove. Sunce je udaralo,

pa se pokrilo, pa je opet udaralo.
Na ulicama je bio

zapaljen papir. Levim
srednjakom

izvukao sam drljicu iz desnog
oka. Nisam prestao

da pišem. Tek sad
podigavši čašu vode.

Love signs

Grubijani duboko
u stenama

zalivaju svoja
malena krzna.

Njeno
veličanstvo je

bosonogo.
Bio jednom jedan

džin.
Služio se

pincetom. Lobanja
modri,

koža
modri.

Gukanje obara palme

Rastegnuto zamišljam usta,
poslednji put na ovoj planini.

Šofer cveća – radost u kacigi.
Šofer cveća – muškarac za

guvernalom. Starac vozi
po stepenicama, iza

ulice se brdo zamara.
Lanci su

namazani kopcima
Šopenhauerovo

jezero. Odoh sad da spavam.
Odoh sad u

zemlju. O trešnjevače! Svemir
vam je naklonjen.

O pesniku:

Tomaž Šalamun (1941, Zagreb – 2014, LJubljana), Objavio je sledeće pesničke knjige: Poker (1966, preveo Josip Osti, 1988), Namen pelerine (1968), Romanje za Maruško (1971), Bela Itaka (1972), Amerika (1972), Arena (1973), Sokol (1974), Imre (1975), Druidi (1975, preveo Josip Osti, 1978), Turbine (1975), Praznik (1976), Zvezde (1977), Metoda angela (1978; Metoda anđela, preveo Josip Osti, 1980), Po sledeh divjadi (1979), Zgodovina svetlobe je oranžna (1979), Maske (1980; prevod Josipa Ostija, 1987), Balada za Metko Krašovec (1981; prevod Eda Fičora, 2002; prevod Milana Đorđevića, 2003), Analogija svetlobe (1982; Analogije svjetlosti, prevod: Josip Osti, 1980), Glas (1983; preveo Ljubomir Stefanović, 1985), Sonet o mleku (1984), Soy realidad (1985), Ljubljanska pomlad (1986), Mera časa (1987; Mera vremena, preveo Milan Đorđević, 1990), Živa rana, živi sok (1988), Otrok in jelen (1990; Dijete i jelen, preveo Josip Osti, 1990), Ambra (1995; prevod Milan Đorđević 2002), Črni labod (1997; Crni labud, prevela Ksenija Premur, 2010), Knjiga za mojega brata (1997), Morje (1999; More, u prevodu Eda Fičora, 2008), Gozd in kelihi (2000), Table (2002), Od tam (2003), Z Arhilohom po Kikladih (2004), Sončni voz (2005), Sinji stolp (2007), Njanja me od nikogar obišče kot riba (2008), Levu sem zribal glavo do pol gobca, potem sem nehal (2009), Mrzle pravljice (2009), Ko vdre senca (2010), Letni čas (2010; Godišnje doba, prevod Milana Đorđevića, 2013), Opera bufa (2011), Dih (2013), Molusk (2013), Dojenčki (2014), ne računajući reizdanja i izbore; pored navedenih naslova u zagradama u prevodu na naše jezike izašle su i sledeće knjige: Pesme (1974) i Sneg (1978) u prevodu Dejana Poznanovića, Riva (preveo Radoslav Dabo, 1997), i Molitva za kruh (1989) i Riječ je temelj svijeta: izbor, 1987-2011 (2012) u prevodu Josipa Ostija. Pored toga, Šalamun je objavio i nekoliko knjiga za decu i jednu knjigu kratkih priča – Hiša Markova (1992). Posthumno je izašla knjiga Jutro (2018), koja sadrži šest neobjavljenih pesničkih knjiga, kao i čepbuk Vse kar sem objel je ušlo (2019). Bio je jedan od najprevođenijih savremenih evropskih pesnika. Primio je Prešernovu nagradu 1999. godine. Šalamun je bio vanredni član SAZU-a, dobitnik Jenkove nagrade (2007) i Evropske nagrade za životno delo grada Minstera (2007). Ovenčan je i Zlatnim vencem u Strugi 2009. i Njegoševom nagradom 2013. godine.

O prevodiocu:

Ivan Antić rođen je 1981. godine u Jagodini. Pisac i prevodilac. Objavio je knjige kratkih priča „Tonus“ (Prva knjiga Matice srpske, 2009) i „Membrane, membrane“ (Kulturni centar Novi Sad, 2016) „Membrane“ su u prevedu Sonje Polanc objavljene u Cankarjevoj založbi (Ljubljana, 2020). Pojedinačne priče prevedene su mu na engleski, nemački, poljski, rumunski, makedonski i albanski jezik i uvrštene u antologije „Plejlista s početka veka“ (Beograd, 2011), „Nga Bergradi, me dashuri – Tregimi i ri nga Serbia“ (Priština, 2011), „Pucanja“ (Beograd, 2012), „Iz jezika v jezik“ (Ljubljana, 2014), „Čarobna šuma“ (Beograd, 2016), „Strah i trepet“ (2017), „Najkraće priče srpskih pisaca“ (Beograd, 2017) i „ZU ANDEREN UFERN. Transdanubisierungen“ (Beč, 2018). Prevodi sa slovenačkog jezika. Za knjigu pesama Daneta Zajca "Dole dole" dobio je nagradu Miloš Đurić. Uredio je nekoliko pesničkih knjiga u izdanju SKC Danilo Kiš. Od 2012. godine živi u Ljubljani.