Jelena Žugić: Ludi kompas

Proleće u Beču

Proleće u Beču
prvi put si mlada
i vidiš jelene
i drevne amfiteatre
i ugodna jezera za pedaline
toplo je
veoma je toplo

kosovi na terasi
previše cveća na tvojoj košulji
tvoj crtež je nejasan
jezero Nojzidler te guta
razvodnjava tvoju
seksualnost
smeješ se previše detinje
za svojih osamnaest

rode grakću na dimnjaku
još ne znaš šta nosiš
u stomaku
ali znaš da će ti jednom
sleteti na ruke

taj dan
koji razbija sve ramove u Albertini
slutiš kako će od njega
popucati dugmad sa tvoje košulje

I ovaj grad je širi
od polja žutih cvetova
iza stakla automobila
od čudnih nemačkih suglasnika
istrčalih iz kasete
neće te spasiti nikakav Hese
u muzeju Leopold

nikakva zbirka retkih insekata
iz Prirodnjačkog muzeja
ni Parmiđaninov ispupčeni
autoportret preko puta

mrziš hladnu statuu carice ispred
nemaš pojma da nacrtaš
svoje oči

Ne, nikakav Direr
koji zamrzava životinje
nikakva bela arhitektura
i čišćenje spomenika
Nikakav Klimt sa još više
žutih cvetova nego što ih ima tvoja košulja

Zgrabiće te Šile
jednog teškog prevrtljivog marta
na oblačni dan
gladna izvitoperena tela
raširenih nogu

više nikada
nećeš otići u muzej

Cepam priručnik za producente

Muzika je
potreba da znamo da smo zveri
i držimo ih nabokanim

Vi producenti mog tela
vi se pravite
da vam se može
naslonite se
na statuu pesnika sa šeširom
razbucate sva pojačala studija
zauzmete pozu Havijera Bardema
na vreloj fijesti
i imitirate ležernost u džungli
koje se bojite

a ja sam crna kutija
kad me razbijete
otkrivate pravu prirodu
sopstvene katastrofe
gde su bili sudari
koji putnik u vama
je neposlušan

hoćete da me pojedete
vi želite moje crno
u svojim ustima
crno koje niko drugi ne čuje
osim vas

vi imate ekskluzivno pravo
na moju apokalipsu
koja vas stvara
vi biste da gutate moje zvuke
kad stenjem kličem jecam

vi uživate da rasklopite ovu pevačicu
smrvite joj predstave o sebi
da, svi vi mislite da imate autorsko pravo na to
dok mi grizete leđa
dok mi grizete uvo
i pogađate gde mi je najjači užitak

Vi vlasnici svega
barova katedri kulturnih centara
džojstika kontrol panela
i svih bogovetnih mikseta
vi snimatelji mog tela

ne umete da ispljunete strah
da će to telo uraditi
nešto neizbežno
što vas se duboko tiče
što vam sabotira dugmiće
nešto u vama želi
da razbucam svu vašu opremu

Dva sestrinska guštera
počinju da jedu
jedan drugog
grizem ponavljanje
tetovirano na tvojoj ruci

to mi je bio davnašnji san
meni svaki san padne u krilo
o da, ja umem da predem
i izgladnela sam

i ti sa ruksakom
ti vice-kralju
ti znaš da se tvoja žena
ne libi da piše

o svojim penisima i svojim šibicama i svojim letima
(o da, svi vi imate žene i poslove
prihvatljive živote u bekstejdžu)
mislio si da je ovde ležernije
ali varaš se ova reka je surova

ona je preskočila svako pravilo jezika
kao lepa dugonoga Ruskinja
kao Sergej Bubka pristigao ovde da me zapanji
i ja pratim te tragove drevnih žena

upravo sam ušla
iz grada voda
u surovi Madrid
gde vlada boginja ludila
po svim centralnim trgovima

Drskost
u noći stomaka
kaže mi kako sam
spremna da danas ne obratim pažnju
na sve tvoje životne nedaće
na sve tvoje nemačke obuke
i mučne statuse pripravnika

dajem ti zadatak
stavljam ti u ruke
ključeve mog studija
u kojem snimam sve što jesam
moj poslednji aranžman
moj mit na kompakt disku

i poveravam ti zube
koji će sa njega
poderati celofan

Draga saveta

Drugarice ne bi cepale
odeću s tuđih muškaraca
(Zar zaista hoćeš
da te ta devojka mrzi?)
One smišljaju izgovore
za dane u teretani u senci u biblioteci
A ti imaš svoj
da skočiš sa daske
u gromozorne strasti

Živela si u Galiciji kad si rekla:
Dosta je više biblioteka!

I od tad si svaki dan
nosila crvenu haljinu
i crne najlon čarape
s komplikovanom šarom
sudbine

i bosa na vrelom kamenu
tabala staro jezgro grada
vruće jezgro grada
od tad mnogo je vremena trebalo
milenijumi mrvljenja knjiga
ali najzad se desilo
u trenu

Znam njima se ne sviđa
kad se osmelim da te grizem
iako to nikad neće priznati
To zahteva da i one napuste svoje kapije
sremskih dvorišta
i uspavane parkove u Bronksu

A meni ne treba negodovanje
uz savete o teritorijalnoj
bezbednosti
ni da mislim
na sasušenu trešnju
pod prozorom svog detinjstva
na posečen dud
i tri jablana iza kuhinje
davno oborena

sada kada puca trudni oblak

*

Teške se kiše spremaju
pevao je dolazeći
došao i zagrizao
kopno Lisabona

i odjednom si shvatila
da mrziš portugalski
a nekada si ga volela
imena biljaka ne zvuče biljno
reči su otužno duge
i nikako da stignu do poente

Dosadili su ti veliki brodovi
koji se klate na velikoj reci
i samo spavaju
dosadio ti je taj
večiti san o drugom kopnu
Daj matadora
ovde
odmah
sad
neka mi stisne grudi
Ole!

Kompas, ludi kompas

Iglica se ludo vrti
a nema mahovine
Ne znam šta hoću da budem
ni da li možeš da računaš na mene
znam da bih volela
da napravim online radio
specijalno za nas
odgovaram samo na onaj
crni deo tebe
koji me gleda iskosa
voli moju guzu
i stiska mi kosu
uz Majls Dejvisa
kog jedva i čujemo
bilo bi dobro da strepiš
ko mi je
poklonio belu narukvicu
koju stalno nosim
crtaš mi kineska slova po telu
i da se odmetnemo na istok
čas bih bila takva
strašna pod čipkastim ogrtačem
a čas uvek pouzdana
tableta za tvoj haos
za tvoj bluz
za tvoje napadne nemačke kompanije
i neplaćene račune
podsetnik na tvoju nemoć
žarač na fotelji da
skočiš oparen
i pojuriš
iz svih blokova
iz svih trafika
ispred kojih se praviš
da si ležerni pušač
i navodno poseduješ prostranstvo
a u stvari se topiš
zaključavaš barove
ostaješ bez stanova
nad glavom ti je kirija
kažeš mislim na tebe
mislim na to kako živiš
kada mogu da dođem
opet da dođem
da se obrušim
na tvoju sobu
na tvoje noge
na sva tvoja uverenja

Vanredno stanje

Sada nema
brige histeričnih žena
svilenih žena koje od
nepravde smesta boli stomak
kao i tebe ali ti više
ne želiš da budeš ta žena

nema tih dama hiljada klubova
i kulturnih centara
u kojima se beskonačno nešto zbiva
kentaura iz dima
pola čovek pola vrele nozdrve prerije

nema usijanih štampanja
koja objavljuju knjige svih žena
a ti svoje još nisi sastavila

nema dezertera
nema ljudi koji te mere
kao vodostaj
i stalno pitaju nekog
preko telefona šta radiš
a tebe njihov lenjir
samo skraćuje za glavu

nema više horde u kafićima
i možda baš tu
zelene stolice
u kafeu na primer „Bloom“
gde treba da sedneš
da bi naišla na sudbonosnu osobu

nema maglovitog tela
i teških nogu
jer treba da zarađuješ
a ne da prinosiš rascopane voćke pisanju
ni krivice što još stižeš da pevaš
nema žurbe da kupiš stan život izbor
sebe druge prostor krevet
narednog sekunda
ili ti otpisuju prava

nema milijardu glasova iza
svakog ćoška koji ti nešto traže
i zapljuskuju te u prolazu
da smesta postaneš Odisej
koji mora naći vosak da začepi uši
jer šta ako oni imaju
nešto što ti nemaš
a morala bi hitno da nabaviš

Ovo stanje je tvoj
dobri lek
od zveri mnoštva
u sazvežđu Blizanaca
zatvorite me na tren
i spasite me od horoskopa
stavite me u staru vilu okruženu divljinom
gde je snimljen Blood Sugar Sex Magik
utišajte sve
stereo linije
u ušima žene
koja besomučno istražuje gradove
i stavlja u pogon sve svoje persone

tiho je
vidim biljku vidim sto
vidim svoje lepe lampe
splasne mi najzad
histerija mamljenja
i ja čujem moje telo
ono svoj izbor pravi
iz kotiledona a ne kataloga

smirili ste mi stopala naterali ste me
da najzad napunim
i otčepim
sva svoja crna semena
hrpe semena krda semena jata semena
semena moje krvi moje magije mog seksa
koji će prsnuti svetom
kad ponovo izađemo
i mamiće druge
da rastu po svome

a ne da se Odisej muči na katarci
da im se vrti u glavi
od onoga što su možda propustili

Moja prijateljica Taurus

Ti si bik u horoskopu
i stabilna si
kao Bik koji sedi
ti tačno znaš
kuda treba ići
od koga nema leba
na koju poruku ne odgovoriti
ti si čvrsta ti voliš
ekstremnost samo
u nekim drugim sferama
ti odlučno bacaš pismo
svog jedinog momka
u kojem ti posvećuje
jednu pesmu Vlade Divljana
ti bi pre kontuziju glave na biciklu
opasne podvožnjake
samo da ne moraš da voliš
lude prolaznike
da ih izučavaš
ti si glas moje majke
vi niste nikada uživale toliko bezumno
da vam se pomuti
poreklo
i kuća u kojoj ste rasle zaraste
među mesožderke
na vaš lepi priručnik posipaju
sažižuću so
oni koji kada kažete stani!
uvek vide drugo rešenje
još jedno dno
u ljudima
dalje gnjuranje
novi preokret
novo dražesno ludilo
a vi se zgranete
i kriknete
jer boli
često skrši
ali često i upali

Preobražaj

(životinje su narasle dok sam bila u pozorištu)

Nećete mi verovati
da je moj kompjuter
udario grom
baš kad je u njemu čučao
nedovršen rad
o Ovidijevim „Metamorfozama“

ispustila sam iz oka metamorfoze
da bih otišla na mjuzikl
sa programerom s velikim ručnim satom
strašnim nabudženim satom
oluju nisam čula od glume

posle sam, ne znajući
hoće li mi tehničari oporaviti sprženi fajl
pisala iznova o životinjama
u kancelariji-jazbini
nekadašnjeg sportiste
visokog i lepog i opasnog

koji je imao besprekoran osećaj
za estetiku
i kao vuk vladao gradom
sa raskrsnice kod Hilandarske ulice
gde sam ga slučajno srela

i onda kad su mu zaklecala kolena
sila je još bila u njemu

kaže mi da živim
da se ljuljam nad ponorima
da stanujem po tavanima gladna
da se izložim tajfunima

prekrivam mu usta prosipam
telom vlažno grumenje
preko tih reči
glomaznih kao programerov sat
munja gađa štopericu
sivh izjava zategnutog atlete

ja najzad pomažem
da se slova vrate u zečju jamu
jezičku laboratoriju
i umute enzime za novo telo
na njemu će rasti rečenice
koje umeju da te zgrome

April, Beograd, 2020.

Šetam Beogradom
bez tereta
zaboravila sam olovke
novčanike karmine
vizit karte kafea
i izdavačkih kuća
listove lipe
nikad izvađene iz knjiga 
karte sa koncerata
Nik Kejv
gitaristi iz Andaluzije
i poneki zalutali
klasični pijanista
zaboravila sam ključeve
zaboravila sam sebe
zaboravila telefon
kraj kojeg zbog tebe gorim
i koji me obaveštava da još
traje izolacija jer više
ne gledam TV
zaboravila sam testere parfema
koje mi dele na ulici
i koje bezumno gomilam u tašni
jer želim da mirišem
na sto različitih žena
Nema sunčanog sata ništa ne znam
izašla sam u park
kao pred ljubavnika
koji zna da pod kaputom
ne nosim ništa
cveće bezumno cveta
nađi me tamo

Moje zamišljeno proleće u Japanu

Danas mi se ne izlazi
i na televiziji gledam
hramove u Japanu
čaj u Japanu
vodopade u Japanu
jelene u Japanu
jun je pada kiša šolja je vruća
najzad neko ko razume
što od svega
pravim ceremoniju

Japan
te savršene vektorske sile
između cunamija ljudi
koji ti odnese cipele
i precizno odgojenog vrta

u njemu rasteš kao vatrena
japanska breskva
čiji naziv znači „tvoj sam zatočenik“

Da li je istina
da ovde sve ima svoj odeljak svoj
kompartman
i sečiva i trešnje
i samoubistva po kodeksu

pijem indijski napitak
i gledam Šinđuku na ekranu
gledam vas gnječite zeleni prah mača čaja
smešite se
vama niko ne može ući
kroz klizna vrata
dok pijete
mir je planeta za sebe
a krv dolazi tek na gong

u Beogradu
mačke mi vladaju parkom
i hitri se ljudi u sumrak čuju
najzad ponovo ljudi
a onda svi svojim sobama
i Japan na TVu
tamo je sunce napokon blizu

tamo crne mačke nestaju
kada moraš nešto ključno
da otkriješ o sebi
crne mačke govore
u knjigama koje
najviše voliš
koje su ti u rano doba
otvorile beskrajne
kutije i rekle
tek si na početku

otkrile da nekad nije bitno
što si učinio pogrešnu stvar
nego što pravu stvar
nisi uradio

zatvaram oči
i prolazim kroz doniranu kapiju
do boga
zatvaram oči i obujmili su me
bambusi i samoubice
svi razlozi za život i smrt
zatvaram oči i požuda
jačine zvuka
svih 37 miliona stanovnika
u Tokiju
ruši se
na moje telo

O pesnikinji:

Jelena Žugić rođena je 1989. u Beogradu. Završila je osnovne i master studije Opšte književnosti i teorije književnosti u Beogradu i master studije iz oblasti književnosti iz kulture u okviru Erasmus Mundus programa Crossways in Cultural Narratives, na Univerzitetu u Lisabonu, Univerzitetu u Šefildu i Univerzitetu Santjaga de Kompostele. Poeziju i prozu objavljivala u časopisima „Polja“ i „Route 57“, kao i na književnim portalima „Strane“ i „Astronaut“. Trenutno sastavlja svoju prvu celu pesničku zbirku. Prevodi književna dela sa portugalskog, španskog i engleskog jezika. Sa portugalskog jezika prevela jedan roman i jednu zbirku pripovedaka Klaris Lispektor, svoje omiljene spisateljice. Kreirala priloge o književnosti i muzici za emisije „Čitač“ i „Putevi proze“ Radio Beograda. Kokreatorka je književnog portala u nastajanju „Meridianus“. Završava doktorske studije savremene književnosti i kulture na Novom Univerzitetu u Lisabonu. Trenutno živi, piše, komponuje i peva u Beogradu.