Dejan Koban: Šest načina da sjebeš književnu karijeru

Lajanje

Hoćemo li malo da se mrežimo, dragi moji,
da sklapamo prijateljstva s osobama koje imaju moć,
da se kuckamo šampanjcima i snebivajući se podrigujemo po WC-ima,
drage moje, preznojavaćemo se dok nas ne ugleda pravo ime,
svojim sramežljivim rečenicama plutaćemo
po prežvakanom smislu – pišemo običnu pišaću,
dragi moji, nemamo zamah, nemamo znanje, nemamo čak ni
želju, samo gacamo neke bezvezarije i nadamo se
da će nas neko primetiti, jer i mi smo nekad i sami bili mladi, imali smo
priliku da objavimo, ali nije išlo, jebi ga,
sad smo nešto stariji, imamo bore i meke penise,
nezadovoljstvo se ugnezdilo u naše oči, dragi moji
i drage moje, nezadovoljstvo, jer nemamo muda da volimo
moćno, nemilosrdno, u jednom dahu, jer nemamo ni želju ni sposobnost
da nađemo voljeno ljudsko biće i da s hirurškom preciznošću
bez oklevanja izjebemo sav njegov život iz njegovih kostiju,
zato nećemo nikad biti na papiru od 150 grama, milostive moje,
nikad u antologijama, nikad nas neće fotkati arne hodalič
usred afrike, čučaćemo po javnim WC-ima i iščuđavati se
nad činjenicom da ih gradska vlast greje, tamo ćemo krišom čitati
stare neoavangardiste i zapisati poneki svoj stih na zid,
inače ćemo biti sami, i to ekserima dosade pribijeni
za nebo književne scene koja baca pare po svojim izabranim
pičkama, lansira lepe reči i predvidive stihove i
odvajkada ustajale ideje lepi po internet portalima, moramo
da izgledamo lepo i šik, nemamo tu mogućnost, naše glave nisu simetrične,
lica su izbrazdana, brade sede, tako to ide, procedura
je normalna i nezaobilazna, samo imamo manje sreće od drugih i
ne možemo da kupimo losion od pedeset evra,
i nivea je sasvim ok, škripimo, lomimo malo suvog granja i palimo
zadnje listove koje još nismo ispisali, ostalo čuvamo,
nikad ne znaš kad će neki naš prijatelj da postane urednik i da ti uplati
nekoliko hiljadarki za pesničku knjigu, drage moje i dragi moji,
bez predaha pišimo dalje, ne nasedajmo poput izmoždenih
promrzlih starčića, idemo, usidrajmo čamce, presecimo ih
i zapalimo vatru, pravu, veličanstvenu vatru, voljene i voljeni,
sada je stvar ozbiljna, sada je u igri čisto, bezuslovno, nenadjebivo,
veličanstveno pregorevanje.

Šest načina da sjebeš književnu karijeru 2019

6

ispuniću listić za loto (4 500 000 evra).
onda ću srediti sobu.
i odseliti se.
izmamiću uzdah olakšanja u ljudima. i tugu u životinjama.
onda ću se s havanom
(koja je stajala 7 godina)
ukrcati na voz.
pisaću memoare
i kolumne o samorazvoju.
u vagon restoranu večeraću paprikaš.
kad se izlegne treći veliki rat biću na sigurnom.
na madagaskaru ću biti slavljen
kao izuzetna književna veličina.
za nagradu ću dobiti korpu voća
i dvosoban stan nadomak sedišta vlade.
u zagrljaju mladih devojaka
u lokalnom baru osećaću se veeeliiičaaanstvenooo
kolonijalno.
u sajber kafeu čitaću na e-vestima
da su u evropi iskorenili sve tragove            
postkolonijalizma
– čestitam od srca.
malo ću namrštiti obrve
i zadovoljno se vratiti u zagrljaj.
neophodno je uništiti belog čoveka –
kako dobar naslov za novu kolumnu
pomisliću
i naručiti taksi
pozvaću i sluškinju
da presvuče krevet.
čeka me slatko-naporna noć.

5

previše pišemo jedan drugom
previše se fotkamo.
previše se plašiš
previše sam uznemiren.
previše piješ.
previše pijem.
zato se previše
kuckamo
kuckamo
kuckamo
previše ti se čini nefer prema dečku.
previše mi je svejedno za dečka.
previše si tajnovita.
previše sam direktan.
previše te je strah.
previše treperim.
previše se izvlačiš.
previše napadam.
previše smo premalo
da bismo se više dali.

4

stisnuo si kitu među nogama da se ne bi previše ispalio?
imaš pun kurac svih tih faca koje gledaš već 20 godina?
ne možeš više da čitaš poeziju jer se više ništa dobro ne štampa?
voleo bi da se baviš planinarenjem, ali se plašiš infarkta?
hteo si da grliš ljude i da si popularan
ali nije ti baš pošlo za rukom?
manji si od makovog zrna
kad razgovor pređe na seksualnost?
ljut si kad ideš s posla
i čuješ iz susednog stana
kako se neki lepo,
lagano
i posvećeno karaju?
ne možeš nikako normalno da se digneš
i odeš u teretanu
pa da postaneš kao ozbiljan?
ide ti krv iz nosa i
plašiš se da ćeš morati da počneš da koristiš
usluge slovenačkog javnog zdravstva?
da li ti je svejedno
što ćeš nakon prve operacije biti samo brojka na spisku za kremiranje?

3

jebi ga, mili moj.
nisi rođen pod rogom obilja.
keva ti umrla od raka, ćale od srca.
oba strica zbog jetre. tri psa pregazio voz,
dva
na sreću
starost.
tri mačke pregažene točkovima pijanih seoskih vozača,
jednu je sredila mračna šuma.
imaš trećinu kuće
koja vredi manje od 8000 evra,
na 5 metara od železničke pruge
ergo – niko neće da kupi takvo sranje,
a kamoli trećinu.
imaš 830 evra mesečnog dohotka
(+ užina)
i 500 evra raznoraznih troškova.
plašiš se
da si na samoj ivici ludila.
sediš u ježku, rupčagi na taboru.
radi od 5.30 do 22.00,
nedeljom i praznicima zatvoren.
ovde te niko ne može naći.
niko
(ni u ludilu)
ne očekuje da si tu

2

moj lirski subjekt je noćas tako moćno drkao
da je zaboravio da ode na posao.
preumoran prevalio se preko kreveta
udario u stilski rezbaren stočić
s kojeg mu je na glavu pala masivna
staklena vaza sa svežim cvećem s pijace
(narandžaste, žute i crvene lale
(koloristički izbor nije njegov najveći adut)).
krv je polako tekla preko lica
i nosa. 
beše mu prijatno toplo.
u tom nadasve bednom trenutku
bio je čudno spokojan.
kad su ga u bolnici sredili
preuzeo je majicu, pantalone, čarape, cipele, obukao se
i otišao kući.
bio je nadrkan
jer desnicom više nije mogao da pruži
sebi ispomoć na zadovoljavajući način.
kenedi lig, uma žolii đina valentina
pale su u znojave šake
miliona drugih
napaljenih kretena.
moj lirski subjekt morao je
da se zadovolji history channel-om.

1

sa spiska životnih dostignuća precrtao sam predsednika države
voljenog oca
i uspešnog knjigovesca.

postao sam vođa neformalne umetničke zadruge Ignor,
živu decu ne mogu da vidim očima,
ja sam propala zvezda montaže
dnevnika RTV slovenija.

nemam petlju da pijem svaki dan samo zato
što se plašim lekara.

inače ne znam šta ću sa sobom u životu.

gledam porniće sa ribama starim 20 godina,
spremam rovita jaja
u posudi u obliku pevca,
sakupljam markice
(pojma nemam što)
uzimam knjige u zaštitu
i čuvam Štefi
(fikus monstera,
koju sam dobio
za 40. rođendan –
nadam se da neće da crkne).

trbušnjaci za dolores

recimo da je majci naroda ime dolores
recimo da dolores ne voli muškarce
recimo da dolores pobedi na tomboli
recimo da dolores uhvati smisao pletenja toplih džempera
recimo da dolores osvoji najveći broj poena na psihološkom testu
recimo da dolores nosi avbu i crvene čarape
recimo da dolores briljira na izborima
recimo da dolores u slobodno vreme prodaje svoje telo
recimo da dolores pada na testu spokoja
recimo da dolores raskrinkamo
recimo da se sve skupa iskomplikuje

ptice pobegnu na auto-put
leva traka za preticanje
recimo da se nebo raspara i
iscuri nadahnuće
strpljenje
recimo da se dogodi potres mozga

žabe nisu nikad verne
žablji kraljevi ne postoji
ne mogu postojati
vazduh je za njih preredak
red u koloni od deset vojnika

za našu dolores daćemo krv
za našu dolores daćemo znoj
za našu dolores daćemo snove
za našu dolores daćemo zvezde
za našu dolores daćemo povratne karte
za našu dolores daćemo abecede
za našu dolores daćemo novi fond reči
za našu dolores daćemo treperenje
sve za tebe dolores

zaslužuješ najbolje dolores

spasiteljko prelaza otvaraš vrata dolores

zadovoljni
zadovoljeni
uzdišemo

manje vazduha dolores
više majke dolores
manje vazduha
više dolores

O pesniku:

Dejan Koban (1979, Jesenice) do sada napisao je 12 pesničkih zbirki od kojih su objavljene četiri: Metulji pod tlakom (2008), Razporeditve (2013), Frekvence votlih prostorov (2016) a Klastrfak uskoro ide u štampu. Deset godina je organizovao pesničke večeri i festival Mlade rime, a sada četiri godine organizuje festival Ignor. Uredio je pet pesničkih zbirki.