Bogdan Milanović Grof: Karajan u plavom poršeu

Raskomotite se, ovde je sve u najboljem redu

Jedino čisto u mom životu bile su te opatice.
Ujutru bi mi mahnule vraćajući se sa mise,
dok sam se na balkonu borio sa težinom kapaka.
Ko zna šta su mislile o meni, delovao sam pristojno
i od zavesa se nije video svinjac u kom živim.
Preparirani lav u odelu držao je štap od slonovače,
pobacane flaše martela, pune piksle i primerci
mladih nimfi koje bi još uvek spavale,
gole naravno. Takva su vam bila moja jutra.

Gazio sam po njima i disao kao životinja.
Nisu imale ništa protiv toga, uostalom
bile su uvek tačne.Subotom bi dolazile nakon
svojih revija i opijene puzale po mom stanu.
Tolerisao sam jedino hermelin na njihovoj koži
i smatrao svoj korak dostojnim skupog krzna.
Sve dok mi sinoć jedna od tih kuja nije odgrizla
dobar komad uha i popila šamar.
Mateo, jebi se, ne očekuj nas više!

I evo opatica vrckavih, prolaze i gledaju zbunjeno.
Sve se vidi kroz moje prozore.
Mašem im i nemeštam osmeh koji znači zahvalnost.
Nijedna ne uzvraća, ali ovde nema suicida.
Espreso sam završio unutra i
odlučio da ovih dana potražim nov stan.

Hell in Berlin- lepa novogodišnja priča

Lagodnost života ostavi na ulazu
ovde lako postaneš zver koja pleše
van ritma na tahikardiji laserskog svetla
nećeš primetiti ruke oko struka i
disekcija će početi na udaru basa

Činjenica da lako prostrujiš
kroz mušku krv i najaviš slom
ovde je nebitna koliko i ljubav
– ostaćeš zbunjena dok govoriš
Volite se volite, volite me, Mateo
ruke će doći uz minimal tehno
i začepiće najlepša usta na svetu

Belzebub nasmejan za DJ pultom
vrhom repa pomaziće ti obraz
– pokušaj da ga poljubiš i gledaj
kako se zgražava nad tvojom lepotom

Dok igram vikaćeš mi u lice
Sve žene hoće da se hvatam sa njima!
zanećeš glavu i poljubiti prvu do sebe
– dok padaš opijena na beli beton
zaboravićeš da samo ja mogu da te dignem

Odbiće te oni koji žive za vodu
tako čedna i spremna da voliš ceo svet –
prići ćeš i pljunuti
pola čaše po mom licu

Nemoj da te zbuni
to što sam hladan
ipak si ti ostavila mene
očistiću to uz osmeh
i spakovaću te u taksi
šašavu i pijanu.

Sweet walking baby

Mateo za mermernim stolom 
gledao sam kako se stiskaš
u busu punom debelih zmija
gola pod krznom bez ikakvog straha

Mateo opsednut tvojim rečima
Ljubavi, mene bi ceo svet hteo da pojebe
radovao sam se svakoj rupi u betonu
koje su pravile tvoje tanke tanke štikle

Mateo koji se ne zaleće
srljao sam pogledom unazad
bežao od mirisa tvog stomaka
samo kako bih kasnije
mirno zaspao na njemu

Mateo koji se seća
kako si se popela na neonski krst
polako skinula kostim medvedića
tako poludela čak i drag kvinove
koji su bledo gledali u tebe 

Mateo sa prstima za cigarete
zatičem sebe sa dve
dok prilaziš krvari mi nos
kap po kap
puna čaša
toliko traje trenutak

Mateo koji razume ceo svet
obuci ipak nešto ispod
da popijem ovo
i idemo.

Iz nebodera na Tibetu, za tebe lutko

da bi pokrenuo lift
izgovoriš mantru
Om Mani Padme Hum Om

duh je nešto prozirno
govore direktori uglačanih lica
i provlače prste kroz Dalaj Lamu

kroz staklo vidiš hiljadu lotusa
nazireš grudi ispod iscrtane svile
obuzdavanje erekcije postaje podvig
dok kliziš ka stratosferi i gledaš im u kose

raspoloženje ti poprave novi aparati
za vodu i kondome sa ukusima
smeješ se dok ti ne stigne slika
njenog tela na tuđem krevetu

Om Mani Padme Hum Om
govorim ti odavde

došao bih da vas izjebem
u te male lude glave
ali ovde moj rad
napreduje veoma lepo.

U kapi od lisičjeg krzna

I baš tad sam
među zubima dimio Pueblo
u rukama nosio
dve flaše toskanskog vina i
pisma Roberta Kramba
šetao Ljubljanom
slušao dečiji hor na Trgu
sa dragim ljudima
kod kuće me je neko čekao
i rekao sam opravdano

Ovo je najlepši dan u mom životu

prišao je mladi crnac
turista sa ogromnim rancem
i pitao nas

Sorry, could you tell me
where the Sun is?

Svi smo gledali u nebo
okretali se zbunjeni

tad sam shvatio da o životu
malo toga znam
a turista se uredno zahvalio.

190 km/h ka bespuću

Karajan u plavom poršeu
već dugo putujem ovako
sa magnumom i partiturama
iznad kontrolne table i
vrelinom među šakama

Karajan bez dvorišta
koje bih kosio nedeljom ujutru
takve ne udostojim ni psovke
savest nosim u đonovima
a lavine iza sebe

Karajan na pumpama
često podmećem požare
zvuci eksplozije u daljini
pokušavam da uhvatim takt
završim sendvič i nastavim put

Karajan nesiguran u reči
uzdam se samo u note
olovom napunim muzičare
koji me unervoze
čak i tada dobijam aplauz

Karajan u plavom poršeu
već dugo jurim ovako
haljinu si ostavila na zadnjem sedištu
i nikako ne mogu da pobegnem od nje

Bolje je bilo šljepnuti je po dupencetu

Bio je 14. februar i nisam imao kinte
ali sam devojku imao i to prvu
a kad je prva onda je zajebano
i taj dan već znači nešto

U kasici se ipak nakupilo 200 dinara
i pošto je pravila one hvatače snova
iskopirao sam 100 komada crno-belih
papirnih krugova na kojima visi perje

Kod kuće se govorilo kroz zube
pa sam otišao do školskog dvorišta
makazama oblikovao jedan po jedan
i provlačio konac kroz svaki

Kasno uveče zapucao do njene ulice
i kako nisam znao gde tačno živi
okitio sam svako drvo i ogradu
a to je već bio prizor

Onda se javila oko 3 ujutru

bilo je super na rođendanu
pripita sam malo, čujemo se sutra

Prošetao sam do ulice gde krijem
cigarete i šibice u prostoru između cigli
nervirao se i ispušio pola pakle
postao sebi bedan i otišao da spavam.

Ljubavnici, prijatno!

Uzdignite glave, sve svoje pobede nosio je u postavi sakoa.
Restoran je blenuo u lepu varvarsku vilicu sa zadenutom cigaretom.
Snobovi su ispijali armanjak i sve više mrzeli svoje žene
kad ih paralisala zajednička misao:

Nakon večere, iznova će osvajati tople predele 
na butinama svoje pratilje. 
Ovaj gad!

Za stolom je pokušao da napravi šibicu sa zvezdom na vrhu
kako bi zamišljenom željom zapalio još jednu.
Ne možeš tako, ni ja nisam uspela da pretvorim oblake
u  krda belih slonova.

Ljudi koji su do tada šaputali krenuli su da ustaju
i nameštaju svoje zalizane kose, kragne i bretele.
Debela plesačica skinula je haljinu i zatrčala se 
ka njima, a vlasnik restorana, naslonjen na šank
delio je uglančane noževe i balavio pred scenom.

Komadali su ih uz smeh i civilizovan razgovor.
Poznati glumac je na kraju obeda obukao njegov sako 
i odveo ženu na koktel u obližnjoj ambasadi. 
Neću ni presvlačiti haljinu, krv varvara je très chic!

Danas tu večeru hvale kao jednu od boljih u restoranu.

O pesniku:

Bogdan Milanović je rođen 1998. godine u Kruševcu. Studira na Fakultetu Bezbednosti u Beogradu. Do sad nije objavljivao, osim u fanzinu Librarion i na svom blogu Grof od Kamilije.
Živi u Beogradu, voli Bulevar, dobre ljude i cigarete.