Nađa Parandilović: Onda sunce i dosta svetla

1.

Pristojna kontrola prede u dnevnom boravku
živi se samo ukočio
Ako odvrnuta česma
dugo ne zanima nikog
zvuk će izludeti
u bar tri simultane scene
niko ne želi da rastuži žedne u Lesotu
živi se samo izneo

U senci grana, mirno se prikrada
Treba se najesti majmuna
Po ovakvom danu
kao da bruji voda

Sanga je na sigurnom
Majka svojim telom odvlači pažnju od nje
Dignuta je u krošnju
a ispod se kratko dokazuje

U stanu se mlako razgrađuje
Plastično cveće naglo se izdiglo
njegov list posećuje mrtve u kuhinji i kaže:
sever je izvan iskustva
zato je na grani nesigurno

Mrtvu Sangu nositi dugo na prsima
Dok ne postane nedolično
Ali ne treba zvati blagu neposlušnost
kontrolne table
sa:
Dođi dođi
imaš posao

2.

Ostalo mi je samo kuče, dečak, majmun i starac
Tanji se lako
Kad gurneš ne padne
Svako veče uzmem da pojedem tvoju veliku toplu glavu
Okruglu kao pita
Majku više ne zanima
Ni kako mi marama pucka po ćoškovima ni što je Rus glumac

To je krenulo još od dede kada je gasio svetlo u deset
Dok postavljaš klima se
Kad postaviš samo se zaleti u ludog jahača
Bezumnijeg nego što je put na Ledine
Kad postaviš samo klokoće i zabija se u zidove
Posle nekoliko generacija znaće se čija je porodica bila normalna
Tamo je grad u lepoj maloj kotlini kao iz bajke
Osobenjak se snašao a znamo ko nije
Na kraju se ispostavlja tačno da je drugi pogled na stvari drugi
Da je poredak jasan
Da je zdravlje vrlina
Da je ’sve na svoje mesto’ uteha
Da su nekom vraćali kosu za uvo a da nekom nisu
Staklo se ljulja i kada uzmem da ga umirim
Kidiše i to se polako razvija u veliku žutu mačketinu

3.

Gumeni kalupi sa puno zmija
Biće ti čudno ujutru a posle neće
Stalna smrt bude kao nova tiha služavka
Kasnije saznaš da već dugo nije živa
Igračka-totem je sada pomerena
Ispašće iz ruke
Biće talas biće strašno pa u redu

Dečak Tamba razvija kente
dugački štof od puno žute i crne
Gledaj prestalo je da dolazi tvrdoglavo kuče
Kako se došlo do toga
Do velike sunčane tkanine

Zapamti kako se uspinje zapostavljeno telo
Samo uzmeš kente od dečaka Tambe
Prostreš kente i čekaš
Eto ti mene
Samo se daš u prostor cenjkanja i ne odaberu te
„Nema tu pravila”
Ja ustajem svega će biti ređe

U dnu proplanka sedi Buda i smeje se
Eto ti mene
Talas se izvio u ruke na krilu
Videće se kako lebde nad kosinom
Fine letnje cipele
„Ostaće mi ta slika”
Bolesno dete svi dugo pamte
Cipele se izdvajaju iznad šume
Kao veliki teški kamen
Fine letnje cipele
Pa onda sunce i dosta svetla
Kao u svakom snu

4.

ples u kom se viče promena
to mi sad treba
sva se nakrivljenost svela na tufnice
kruži kruži nešto budalasto
vreba i samo cvrkuće
i samo se ponavlja i kruni sve u rečni kamen
promena

stepenice se progutale i nema
pegla je prešla
veliki valjak
i sad nema
nikakvog sprata ni straha ni preskaču
samo ima plesa
koji viče
promena

ima da će biti i ima da se ne kruži više
to su slagali isto
samo je veliki komad sa čestim kruženjima na početku
i on će posle da se izokrene kad iskruni svoju krvavost
kruži kruži
promena

samo se zaleti
da nema u krilo
nema čoveka gaja koji umire a ja ne

ali

ne treba slagati bjork
da se belim ne prlja
nije u redu da
promena
ne oseti znoj i crno
ne treba se često kupati

ko vidi mapu
taj je tražio na konju magarca
nema na konju magarca

5.

nema
mogućnosti crne

ćutati i nositi dna sa sobom
nema mogućnosti dna
ežen je rekao sjajno vam stoji ljubičasto
ežen nije ubio kako treba
samo je dotakao lako
ivana iljiča treba staviti u krilo i objašnjavati
jednom početi oprostiti
platiti pa častiti
glad glad
a svi skaču u dalj

glad
a ja i tri vampira jeli nešto izvrsno
i sad smo sami

kiseline štrajkuju dvadeset tri kiseline neće da raščine crnu
salatu salatu
traže
vrište ko u ritualu
nema zelje za starce

gurnuli me da prohodam pa idu unazad
još viču još
velike noge spram mene
ujak čeka raširenih ruku
mama me gura da prohodam
prohodali joj praunuci
ja se gegam
stani sa šargarepom
ne varaj
pljusnuću ti baru
jedinu mogućnost crne
pa da plivaš glupi ujače
bove se smeju u svom skoku u dalj

eženu je dosadila rAna
vrana sluti nebesko carstvo moj milutine
nemaš ti pojma o mogućnosti crvene
blago tebi sa 17 rana

pregled stanja nikom nije trebao
zato u carice milice na jednom dovratku piše:
rešenje je u

6.

Baš perfektan četvrtak
Vazduh se njiše kod Ike unuka
Treba imati poseban talenat da se umre snogu

Kakav sjajan tajming!

Da se ustaje u šest da se radi do dva
Da ostanu samo tri želje
Koje se odavno pretvaraju u dvanaest načina da se zadovolji žena
Ali nije ni to
Nego blamantni trik sa kladionicom

Kako perfektan četvrtak
Skačem mala na krevetu
Mama kaže idemo na kupanje i ne odemo
Treba imati poseban talenat da se prekine tradicija koja se uspostavlja
Svi znaju koji je pravi dan da ti umre prijatelj
U mom slučaju to je četvrtak

Kakav neviđen talenat!
Da se formatira i uštedi
Kad biste se sreli jednom na Kalemegdanu
Ti i tvoj bogati kolega
Ti bi imao svašta da mu pričaš a on bi ti samo pokazivao kuće

Stvarno je divan dan
Stvarno je divan dan

Paketi stoje dupke u kolima

Kada je želja jaka
Onda se ne umre na putu ka meni
Nego se umre posle Ohrida
Posle mnogo četvrtaka
U svom krevetu u bolnom telu
Sa prstenom sa tri slova u mojoj glavi

7.

četiri jejine pale sedam rešenja
saradnja dok krupno kadriraju
saradnja brzo diše
to niko ne zna
kao ni zašto je jedna brža
ona ima dobro oko
to obično zovu događaj nešto od presude dopustilo je da se sačeka
i u tom malom prostoru događaja dosta se
naprezalo
to je neka taktika s vremenom
ali je ne shvatam
osam, osam – plamti u mračnoj visini
tu je i gradski potok Jala sigurno i u njemu
može da se izroni dobra životinja
to im je daleko
i sve ih treba zabiti u foto komoru
i uznemiriti ih
dok ne izlome kljunove po zidu
onda ući i proveriti
da li je brža 1. iskopala 2. sebi 3. oko

8.

Svi znaju za održavače
Išli su na sankama
Zamalo orijentalni
Da nije hladno
I uvek ih je jedan
Dok sram ne bije kuda nije silom sređeno
I uvek ih je jedan
Koji brine svoj radni dan
Koji je sve
Pre poslednjeg gluvog telefona
Neko se užasnuo
Jer je mesto postalo nejasno

Crveni kiks je stalno počeo da guta

Tad se više nije moglo
Zgaziti
Pa da nestane
Videli su ih kako
Trče
U finim odelima
Neko se tu lepo naubijao tog dana
Okrenuli su ga na stranu
Da ne umre
Ili ono drugo
Tako su prodirali
Tu pored slivnika
Koža se rasturila od toliko primanja
I samo je to htela da kaže
Da ne treba biti dostojanstven
Dok ležiš u kupatilu
Sudar vuče gledaj predeo
Dok oni rade svoj posao

Koža skuplja svoje pore
I uvek joj se prispava

9.

dendi zavedi

samo uvećamo
a kontekst ne diramo

samo popravimo

svima se crvena podvezica svidela
u crvljivom šumskom truljenju
dovelo je do čekanja
rad probijanja i hranjenja
dovelo je do stvaranja kljucavog zadovoljstva

zna se šta je dobro
dobro je produkcija

dobro je
kaže kolektiv
dobro je kvantitet prihvatanja
dobro je podvezica
samo dotle
dok se mami nastavak

daj mi
daj mi
80 godina
tamna blef stakla
i da rušim institucije dok je supružnik druga smena
daj mi ne znaj
i daj mi umnoži

samo lepo umnoži
produži
rastegni
buni se ali rastegni

hrabrost su nam slagali mi
to je, kažu nam mi,
to je kad prihvatiš
pa preskačeš

ima i za nas mesta
mi smo najgori
samo pričamo

kažemo ne preskači
kažemo vidimo

najbolji je ovaj svet
ostaviš pogled u poruci
uzmeš vijaču i preskačeš
ima i za nas mesta
u svetu najboljem od svih

od kvantiteta priznajem samo kad uvećaš
a kontekst ne diraš
nek se razmnožava

uđeš u uvećano
smanjiš sebe
a kontekst ne diraš
i tako rastežeš
crvene podvezice
koje su manje od nakit
a više od telo

10.

Dok sediš
Niko ne zna da rečenica eksplodira
Više puta
Obred je stalan i temeljno rastura tri regije

Nešto ti je pričala jedna malena devojčica
Ali slika je pukla pa je
Krv pravilno jurnula

Mirno samo mirno sad već
Niko nije potreban

Dvoje ljudi otvara usta
Jedno od njih biva u tvojoj naredbi
I pravilno se poigrava
Dok ti je karlica meka kao vruće krofne
Ali tebe nema jer:
Ne treba namenjivati rečenicu zaista.
Ništa ne treba dati
Posle dugog moljenja
Mirno samo mirno sad već
Niko nije potreban
Mnogo para se moglo potrošiti u italiji
Ali tamo niko zaista ne ceni modu namernog lateksa
Samo dobar mišić kako lepo visi niz betonski zidić
Samo dobar mišić što je sasvim prosto razapeo nadlakticu
Mlade devojke nose majicu na jedno rame
Treba živeti u selu kraj sirakuze pa da lateks nikada ne raznese rečenicu
Dok sediš u punoj akivnosti gde se
odvija slika
Ona se mutavo ponavlja
I sad već niko nije potreban

11.

Vidi kako blago truli
Meki bog shvatanja
Silazi u polje pustio je stomak
Isprobani sinovi šapnu „filozof”
Devetsto dvadeset osam dana
Vodio je zdrav život ali to nije dovoljno

Nije
Atletika upala sluznice u šupljom stomaku dokonog boga

Silazi u polje
Bujna Finiti Lu je iznela svoje telo napolje
Lako se prepozna haljina koju drugi odabere
Pustim da odstoji
Devijantna rešenja su se sama nametala
Zato Finiti biva odbačena od osrednjeg Avganistanca koji je prosio za sajber seks
Druge abortuse sporo prepoznajem
Gospodar shvatanja nemarno češe potiljak
Silazi u polje –
– mali jalović je prvi odbacio mene.
Eto šta se desi kad bolje shvataš.
Ono što ne shvatam je kako se pali mirisni štapić
Što ugrožava moju nameru
Da pačuli ne bude miris iz torbe stare našminkane gospođe
Radim vežbe svaki dan
Ali Istok se bukvalno postideo
Kaže: otkud ja tu
Negovana Finiti Lu se slaže
Ona dobro zna
Da „nema ništa na silu”
Mladi muškarci imaju upadljivo lep vrat
Finiti se napije
Govori konobaru:
Sve ima svoje vreme
Govori konobaru: što ti je lep sat
Posle će sve sama da sredi
Kad se završi telo
Ono dugo truli
Nemo kao bolesna životinja

O pesnikinji:

Nađa Parandilović je rođena 1990. godine u Priboju. Osnovne i master studije je završila na Filološkom fakultetu u Beoradu na Katedri za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima. Piše poeziju i lingvističke tekstove. Višegodišnji je član književnog društva „Orfisti”. Godine 2018. je sa kolegom osnovala izdavačku kuću Darma Books gde radi kao urednica i lektorka.