Milan Lukić: Pesme s poligrafa

26. 12. 2020.

Milan Lukić: Pesme s poligrafa

Pesnik: Milan Lukić; Iz neobjavljenog rukopisa „Pesme s poligrafa”

šlajfna I

o pecanju sa monicom bellucci na azemovoj bari

škobalje pecam sa monicom bellucci na azemovoj bari
slušajuć kako svaki čas se kikoće i sokće nakon što
plovak potone pa trskom razigranom po okolnome
šiblju veselo počne da maše tobož nervirajuć se
kad najedared štap hitro diže i porcijaša jednog
brat bratu to bez po kile nije ako ne i frtalj više
na obalu izbaci i potrča da ga sama s udice skine
gle srećna je monica vrlo kada damar sluzi nasluti
pa ja sam sada hi hi hi hi nastavi se kikot zvučni
kao onaj hemingvejev starac a meni oko srca milo
potom satima kamenjarom drinskim tabanamo sami
kolena kršimo prste mecamo psujemo i smejemo se
ljubimo da prođe grizemo štipamo vijamo vučemo
na obali zrikavce hvatamo obade rasterujemo senke
svoje po brzacima mrežom lovimo i na leđa bacamo
pa se na otoci u blatnom pesku valjamo i prevrćemo
miki ja bih malo da letimo lepotica se moja mazi
glavom klimnem za ruku je prihvatim i zalet sve do
jadra uzimam uz daaaj nam sunca bodri refren naš
i kao u de sikinom čudu uzletimo i šestarimo tako
do banje i karakaja preko rađevine i cera do mačve
pitome sve mašući rukama snažno jedrimo i dalje
ona nasmešena žmiri zbog jakoga sunca jer naočare
u žurbi zaboravila beše i kaže da uživa baš baš
još uvek nebom lelujamo mekano paperje sklanjajuć
kad topolik poznadoh u hladovinu je skrenuh misleć
da odmora trebuje ta latinka zavodljiva al jes vraga
sad bih da plivam zadihano viknu da klenovi je čuju
samo što travu dodirnu i žurim ja za njom u drinu
hladnu u brzake i virove pa ispod vrba ronimo koje
se krive da bi sirote lepotu i krasotu bolje videle
pa se eh uzavrele glave sudaraju i ruse nam se mrse
s večeri na šljunkari pecare na pruće nabijam i po
pobelelom ih ređam žaru a kroz plamen ogladnelu
monicu gledam lica suncem oprljenog i spreman
pitam je ja u vatru želiš li da skočim kada sada

– e baš je tako bilo –

43/1835

 

šlajfna V

iskrena pesma deklamovana za rođendan u kafani

danas ti je devedeset i sedmi rođendan ženo draga
lepotice moja razneženo tepam u kafanskoj bašči
milujući sparušene sise dok slušam poznato jesi
li lud videće neko sklanjaj ruku manijače nijedan
nisam ti ja veronska bronzana đulijeta koju matori
perverznjaci i pederasti svaki čas za prsa hvataju
otići ću na trg ptica dušo mila štakama gacajuć
po balavim fekalijama u magnovenju sanjarim dalje
nežno milujući udubljenje gde je bubreg levi nekad
bio drhtavim suvim koščatim i kvrgavim prstima
ah uzbuđenje li je parkinson li je pesnik s ovaj pita
sve sluteći da će mu i brat alchajmer u poode doći
želeo bih opet kao nekad da se šetamo pored mora
u suton da se čvrsto zagrlimo i da glasno ćutimo
dok valovi bjondi koje na žalost više ne čujemo
moćno o ponte udaraju veliki prasak imitirajući
ali avaj kolicima našim po pesku lahko nije a eto
i snaga me kanda napušta dok stentovi nadraženi
vibriraju na slutnju da jednoruk mesec dana nakon
moždanog udara nekako svladam taj sizifov uspon
zato ćemo po svoj prilici pile moje malo sedeti na
baš nekako finom i udobnom hotelskom balkonu u
hladovini ispod spuštenih katarakti zaklonjeni
pored štapova uredno poređanih uz hodalice naše
a na stolu umesto karata za remi razvrstavaćemo po
boji i nameni lekarije i tabletice ecstasia u malim
maleckim kutijicama što nam deca iz vienne doneše
uz česte toaletne šetnje zbog napupele prostate ili
proliva zbog nečiste zalivske vode a kad sve oko nas
usni ljupki cvete nesanice brojne migrenom praćene
i mojim teškim zrelim noćnim pušačkim kašljem
bele noći onog ruskog poštara bez naznaka sumraka
bdećemo ljubeći se ispucalim nacigovanim usnama
još čilim neposustalim razgoropađenim jezicima
koji neslućeni prostor u bezubim ustima dobijaju
i koji će poslednji klonuti ako će uopšte klonuti

– ovo samo tebi kažem da znaš –

43/1831

 

šlajfna VI

o fudbalu ribama kečapu i tajnovitom refrenu

ma jebe mi se za koktel povodom finala u fudbalu na
svetskom prvenstvu tamo negde baš mi se jebe i za to
prvenstvo za taj fudbal i za naše kobajagi majstore
driblinga koji eto posle sto godina u finale uđoše
jebe mi se i za taj delirijum fudbalske nacije nakon
pobeda nad nekim neukim amaterima podsaharskim
brazilcima argentincima žabarima iliti švabama
sve je to bljak kada više nema pelea šekija ili džaje
jebe mi se i za retardirane pesme sa severa i sa juga
jebe mi se i za analitičare i komentatore sa erteesa
jebe mi se i za najpopularniju igru na ovome svetu
malom bolesnom smrdljivom i usranom smetlištu
jebe mi se za vau dočeke ispred gradske skupštine
jebe mi se za strava šutku na taktove igra rock’ n roll
i za jeftine i mlake jelene koje humanitarci dele
jedino dobro u tih mesec dana glupoga loptanja je
što ima mnogo zagorelih riba koje dokono bleje
po adi splavovima dokovima ili fensi kafićima
čekajući prvo muško da iz mraka zaskoči a manjak
konkurencije dovodi do bržeg vlaženja ma iskreno
jebe mi se i za političke ideje umobolnika koje
im sprovode botovi i disciplinovani sledbenici
zajapureni i zapenjeni ma jebe mi se za razne naci
nacionalne pozdrave jebe mi se za glupu estradu
gluplje voditeljke i najgluplje nedozrele fanove
jebe mi se za rekorde besmislene i bljutave knjige
koja pedantno beleži najglasniji prdež na svetu
najtežu pitu savijaču i najdužu neprekinutu balu
najviše studenata književnosti u poljskom klozetu
jebe mi se za razne turističke bedastoće kojima se
atrakcijom smatra gađanje trulim paradajzom i još
pride valjanje ulicama u kečapu uka buka cika piska
jebe mi se za dobitnike gremija oskara našeg lotoa
ali mi je krivo baš krivo što me onaj marko tomaš
mostarac i vrli pesnik zajebao i ukrao tako dobar
refren koji godinama u sebi tajim ma jebi se marko

– pomalo je takijeh junaka –

43/1852

 

šlajfna X

uspomene i anegdote iz nevesela života pesničkog

sa uglednim pesnicima nakon promocije kafenišem
na jugu drage zemlje srbije nama najdraže kako nekoć
kolega štovani u zanosu patriotskom pevaše takođe
o našoj zajedničkoj ljubljenoj u najlepšim godinama
što smo svi u odrastanju tumačili pišući pismene
sastave u jeftinim petrolejskoplavim vežbankama
i recitovali za dvadeset peti maj i dvadeset deveti
da krasna je verovatno najmilija ali teško se živi
ispoveda se prvi poeta dok švercovanu krdžu svija
i diskretno mi bronzane odlivke na prodaju nudi
slavnih umetnika što je s raznih strana prikupio
tačnije dobio u proteklih četrdeset leta stvaranja
nije da mu nisu dragi al mesta u malome stanu nema
ima i plaketa značaka medalja u crvenim kutijicama
sa zlatastim slovima svilenim nežnim jastučićima
našlo bi se tu i grafika i ulja baš lepo uramljenih
i knjiga sa biranim rečima odanih večno zahvalnih
sve bi on u kompletu mogao da uruči i daruje nekome
za cirka tisuću eur a mnogo više vredi svi to znamo
drugi opet lamentira kako za kiriju dovoljno neima
kredit letos za drva i zimnicu u banci stranoj diže
oni znamo ne praštaju sad sirak tužni izvršitelje
crne crne su im duše čeka a penzija je mala i kasni
žena radila nije a zajedno su na čekajućim listama
za kukove katarakte zubala za katastar za teve taksu
a i za pusto nacionalno priznanje penziju šta li je
šuškeću bezubi u kafani a samo koji trenut ranije
prestoni kritičari u biblioteci značaj i veličinu
neprolaznoga pesničkoga dela njihovog nahvališe
eh malko im laknu kad se sapatnika svojih setiše
jedan eto u pola cene i još nedobijenu nagradu nudi
a razne gramate povelje zahvale i lovore gratis daje
dok lektirni pesnik poznat i priznat nešto ranije
sopstvenu književnu promociju na kolarcu propusti
jer dete mu iz škole okasni a iste su cipele delili
pa iz kuće ne krenu a rad beše publici da s pokloni

– prokleta da si ulico rige od fere –

43/1883

 

šlajfna XI

o tegobama i bolestima savremenoga muškarca

u principu doktore nije najveći problem moj to što
na svakih po sahata u toalet prvi trčim i što mi ta
vlažna fleka između nogu katkad nelagodu stvara pa
ih kao stidna strina pred nepoznatim isprekrštam
da se kobejagi ne primeti nit što često muku mučim
da se kukavac nekako pomokrim i da suzu dole pustim
ili što noću po pet šest puta zarad istoga tabanam
pod uslovom da po sumraku na sve zdravice otćutim
ako sam se možebit prevario il pivo neko prihvatio
ihahaaj ni broja se tome ne zna tako ti je to moj doco
na sve se čovek vremenom navikne ne pada mi teško
ali opet muka mi je ponajveća što sve više postajem
kako bih ti onako prosto rekao da me bolje shvatiš
bojažljiv il sramežljiv ili tako nekako nesiguran
bingo nesigurnost u švaleraciji moja je dijagnoza
zato evo dođoh da pomogneš i kakvog leka dadneš
pa velim ti kad se primer baš uzbudim i kada mi se
digne a u isto vreme mi se i pripiša zlo i naopako
niti mogu jedno niti drugo nit sam za šoranje niti
za jebanje da prostiš sve o drugom mislim ono prvo
ne mogu da oposlim na kraju se i moj mučenik umori
didaskalija iz daljine se čulo lagano sviranje kurcu
a zašto u švaleraciju idem pitaš me bože svašta
ti mene pitaš zašto sojke jurim jes nego ću dečake
e baš ste vi doktori nekakve šaljivdžije šta li ne
a što ti tolko pušiš pa su ti prsti ko meitu požuteli
što jedeš masno nemoj mi reći da ne jedeš vidi se
što piješ alkohol to nako usput pretpostavke radi
ne vredi doktore usud po rođenju tako reče a ko smo
mi više zakone i pravila da menjamo i usklađujemo
kako kažu u jednoj staroj grčkoj drami znam to dobro
jer sam kralja nekog namćorastog davno beše glumio
pre ovih problema sa pišanjem i jebanjem i pročaja
dakle ako leka imaš ti pomozi i muka me ovih spasi
ako nemaš ne se sprdaj sa mnom bolesnim i tužnim
jer mečka i u tvojim gaćama jednom zaigrati može

– svakom svoja muka najteža je –

43/1881

 

šlajfna XVII

o stimulansima novi prilog iz naduvanog sveta

počeo sam gmo travu da duvam s mojim drugom lekom
probali smo eto da navučemo zajedničke prijatelje
šone se odmah solidarisao i počeo po dve da zavija
čola je probao i iskusno primetio ok je ali nije to
eh kakva je trava nekad bila zelena trava doma moga
miško je iz prve izduvao pola nedeljnog sledovanja
moro je biti skrajnut jer za raju ništa ostalo ne bi
zeka se foliro da je ljucki dobra a znamo da ne duva
tiho sluhista nije bio zainteresovan za novotarije
tiho slikar ljubazno se preporuči tražeći pristup
al zbog pomenutog miška nije mu čak ni odgovoreno
kum to se zna probirljiv bio nije pa odabir potvrdi
a do ćelavog saleta poizdalje dobri glasi dopanuše
kako god obrni i okreni brzo ti se oni proširiše
dok si reko keks na eks sa starom babom dobar seks
za mesec dana pola banovog brda na gmo vutru pređe
svi su tražili ili seme ili sadnice ili kalemove
leka je buvu pustio da se ponajbolje na bukve prima
i u tefter stade beležiti za naredno leto narudžbe
i sve bi dobro dok se predsednik kulturnog centra
navukao nije direktori osnovne škole i gimnazije
pa popa jedan pa drugi imena jasno pominjao ne bih
direktorka vrtića što mobilni diskretno zamoli
direktori policije pošte i svi opštinari redom
direktori toplane banke jedne osiguravajuće kuće
samo direktor doma zdravlja gnušajuć se primeti
ništa ti je sinak taj gta u odnosu na našu albanku
tek jednog dana kada derbi bejaše naduvano se brdo
prema marakani krenu ali da vidiš jada iznenada
od rakovice donje i s dedinja gornjeg glasnu se tada
kada umrem i kosti mojee obucite u crno bele bojee
što pak ciganima brđanskim silnu snagu neku dade
mili bože da je kome pogledati bilo kada grobare
na buljuke razbiše pa ih niz topčiderku sjuriše
a inspektori tefter lekin nađoše pa ga poslaše
kod laze zelembaća da s njim po putu kamen tuca

– spominje se kao dobar dan u godini –

43/1864

 

šlajfna XX

o tradiciji individualnom talentu i pročaja

evo skromnog uratka uz neke autopoetičke momente
na buvljaku zemunskom nagrađenu knjigu svoju nađoh
na asfaltu ispljuvanom među iskrzanim isflekanim
playboy i vrući kaj magazinima i starim singlicama
a pored hitova ace matića safeta isovića i tozovca
naslage vremena skidam i dlanom drhtavim je mazim
kupujem sa slepljenim još devičanskim stranicama
prethodno se za cenu skrušen tiho tiše raspitujem
musavi garavi prodavac hitro mi popust golem daje
uz nekad hvaljene pesme i ručni mikser pride nudi
ko nov je samo baterije fale eto dva u jedan za mene
posvetu nekadanju dragom visokopoštovanom čitam
uvaženom srdačno najsrdačnije gotovo prijateljski
s velikim naklonom izrazima odanosti zahvalnosti
tja kažem kiselo se osmehujuć uz nemi krevelj mali
bude mi mučno milovanje pogrebanih korica dragih
koje raznežen uz nov siemensov mix povoljno pazarih
svojih nevinih nepročitanih iluzija mladalačkih
nekad nekom darovanim nad kojima sam noćima bdeo
u nemiru versi bolne tkao brižan feedback izdavača
nestrpljiv nervozan uz strepnju i zebnju iščekivao
koji mesec potom u novim danima friške mirisao
rastužih se nakon tog jer prodaju tegobnu naslutih
zbog hleba i uz hleb komunalija pelena ili iz 2 u x
zbog vrtića patika teških izazova scila i haribda
a onda mi nenadno u kraju usana zgrčenih i ranjavih
u trenutu smešak il nešto slično tome kao zadrhta
možebit da knjigu s police važnog lika ukrade neko
kog se pesme siročići moji antologijskih vrednosti
još pri površnom prelistavanju neobično dojmiše
ili ih recimo uzajmi uz obećanje da će brzo vratiti
a možda zaista greh biblijski neobavešten počini
ma prosto mu bilo to sitno nepočinstvo davnašnje
kad se kresivom igrao nije trgove svoje osvetljavao
kako bi mladež i naraštaj novi raznih skarednosti
poštedeo što obrazovaniji narodi katkad činjahu

– to sam sebe danas izorao –

43/1848

 

šlajfna XXIII

opet to malo drukčije uz projavu jednog čuda

iz higijenskih razloga pisac poverava se kiš danilo
dok desetu ciganku žari na uglu francuske i simine
negde pred zoru ne bi trebalo da se druži sa ljudima
iz vlasti ove il one svejedno je ti si mlad i ništa
još ne znaš al čuj me i upamti na dobro izići neće
zlo što se čini i koje u potaji se kriomice sprema
ako možeš beži odavde kuda te noge nose idi i ne
okreći se sinko onda krenu kašalj teški prezreli
pa zastade za usukane grudi i prazninu uhvati se i
vazduh poče da srče da mljacka i gladno da ga guta
potom se uspravi obrisa upita znam li neko dobro
mesto gde još se alkohol toči gde svraćaju smenski
radnici i pospane kurve i novinari pripravnici
on je sve ređe u ovome gradu kojega sve manje znade
slegnuh ramenima jer čini mi se takvog mesta ovde
nema jedino do šanse ako hoće možemo prošetati
ali bolnik se bez reči i pozdrava na put već krenu
gore prema nebu i nestade tek tako u magli jutrenoj
ni godina prošla nije kad u književnim novinama
osvanu danilo ili život kao bol u ljubičastoj boji
cinkani kliše zadržah kao relikviju a originalni
crtež džonija reljića u glasovoj štampariji eh neki
besramnik ukrade kom očito ništa sveto bilo nije
kasnije u redakciji prijateljica danilova ispriča
kako ga koju godinu ranije na trgu marksa i engelsa
beše srela kad se s onkologije sva utučena vraćala
ruku punih nalaza crnih snimaka teške muke svoje
što joj se u utrobi iznenada rascvetavati počela
kad joj on želeć je razvedrit šta li ko bi ga znao
aluziju na jednu svoju skorašnju priču napravi i
poruči da za bolest svoju više ne brine evo neka
na njega sada pređe i nju te bede i pošasti poštedi
nove analize od doktora gledi i zbunjena je vrlo jer
pokazaše da traga od bolesti kod nje više nema te
proroku tome koji čudu života i smrti posvedoči
sveću u vaznesenskoj crkvi svakako upaliti mora

– sve je tako bilo ovoga mi krsta –

43/1865

 

bonus šlajfna jedne device

o novoj osećajnosti i o novom optimizmu

pričam tako s mojim novim life couchem jer prethodnu
trojicu posle nekoliko sesija otpustih nezadovoljan
ostvarenim pošto od božića do uskrsa sledeće dobih
otkaz u firmi u kojoj uspešan bejah dvadeset dva leta
razvod od treće žene sa kojom čeljad brojnu odgajih
u stvari ona me s dečicom iz zajedničke kuće izagna
dve prekršajne prijave sa jedan koma osam posto alc
u proseku uz odnošenje kola sa travnate površine
požar u garaži u koju netom po izbacivanju pređoh
gipsanu longetu sa štiklom i par alu štaka posle
proklizavanja na putu do pijace gde počeh odlaziti
svrab u predelu genitalne regije nakon prvoga dejta
tri odbijenice na raznim književnim konkursima
prijavu za utaju poreza jer starom domaćom rakijom
u garaži s jeseni rane napravljenom snabdevah neke
kafane i tako mi se činjaše va vjeki zahvalne drage
proliv tokom intervjua za vizu u američkoj ambasadi
vaskrsle trojance što kompjutere bez pardona čiste
uz sunovrat bitcoina u koje uložih sve što uštekah
u ramenima širokog snažnog i prilično obdarenog
transvestita iako od agencije eh meleskinju naručih
nanogicu zbog neke proceduralne greške nebitno je
petnaest kilograma viška navodno na nervnoj bazi
dve tužbe potčinjene raje zbog nekoga tamo mobinga
i pretnju ljubomornog muža vrle stručne saradnice
tobož jeftino zimovanje na karibima i dominikani
faličnu plavušu na naduvavanje preko aliexpressa
sa manjim brojem perforacija od kataloške ponude
noćnu kućnu posetu najboljih biinih analitičara
drhtavicu i znojenje dlanova kada dilera uhapsiše
novu skupu zubnu protezu jer stara se rasklimala
dodatno mi mrak na oči pade kad me bankarka moja
ljubazno izvesti da traženi kredit dobiti ne mogu
a da ni uslova za premium banking još uvek nemam
bez obzira na navedene poteškoće lajfkoučinga se
nikako ne odričem tražim pravog konkurs je u toku

– i tu miki tvrda srca bio –

43/1870

O pesniku:

Milan Lukić (1963, Bajina Bašta) diplomirao је na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Grupi za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Piše poeziju, prozu i kritiku, a bavi(o) se i pozorištem i folklorom. Objavio је dve zbirke pesama, Telo (1994) i Body & Copper (2013), i Antologiju narodnih pesama o Marku Кraljeviću (1996), sa Ivanom Zlatkovićem. Pesme su mu prevođene i nagrađivane. Stanuje u Beogradu. Misli na Sumatru. Živi u prošlosti. Umreće u Andaluziji, u jesen 2062.

 

Share :