Goran Živković: Neki drugi Holivud

02. 07. 2020.

Goran Živković: Neki drugi Holivud

Pesnik: Goran Živković; Pesme iz neobjavljenog rukopisa

Ogoljavanje

1.

Moja dnevna soba je vučija biblioteka
kupatilo pećina bez slepih miševa
tu prostiremo hranu
peremo čeljust
dok mušice lome krila o ogledalo
svetla se pale i gase

nečije oko je u sudoperi

u poštanskom sandučetu
Platinum kartice i pisma bez adrese

a podrumi zgrade
puni nektara i zgaženih madraca
dok projektili gađaju
oblake bez odeće
gore
na četvrtom spratu
stršljen spava na mom jeziku
beskućnik u mom krevetu

a jastuk ispod glave
deponija puna žileta
i snova iz second hand-a.

 

2.

To što čuješ
glasnu muziku na poslednjem spratu
to je pas ostavio upaljena svetla
odjurio prečicom ka Starom groblju

noći su pune slučajnih prijatelja
otpuštenih promotera
obešenih bez omče

to što fijuče
groblje je najplodnija zemlja
nema epidemija
zastava, aplauza

crvi su pojeli mesto za parking
crvi su pojeli novac
gavran naplaćuje ulaz

i svi slušaju

a onaj koji objavljuje tvoje stihove
odavno je pod zemljom
ili se još nije rodio.

 

3.

Porodične fotografije
ponovo su nas slagale
pokidali smo tapete i venecijanere
zakucali knjige za zid
pesmu obmotali oko grudi
i izašli iz stana

neke reči su skakale s prozora
neke ostale da leže preko srče
a prva ljubavna o tebi
zaspala je na ekseru visoko

tako udobno i sigurno
nikada se nisi osećala.

Dok traju reklame

1.


Iza televizora je mravinjak
sa plafona, pauci se spuštaju
u prazne kutije lekova i plazma keksa

dok traju reklame
industrija farmacije nam vezuje leptir mašnu

navlači svečano odelo
i svima – po pet miligrama
snova obešenog voditelja.

 

2.

Publika je glasala
komšija je bacao tanjire sa terase
tačno u ponoć
jer Nova godina, samo što nije 
postala zadušnica

tragikomočno
gledanje finala 
pesme Evrovizije

publika je glasala
milicija plenila radio stanice
kineski vatromet, turbofolk granate
plaćali smo čekovima cele godine.

 

3.

Ko poklanja svoje memoare
nikad neće biti čitan
ko u ponoć baca zalogaje s terase
reflektuje klasičnu muziku

reklame su spavale u frižideru
gavrani kljucali recepte za večeru

komšija je bacao tanjire s četvrtog
i niko neće zvati 
ni Hitnu 
ni rodbinu 
ni Ustanovu.

Prekidamo program
zbog najnovijih vesti…

Krah berze
„Crni petak”
ne dešava se nikad
za vreme ceremonije dodele Oskara

Samoubistvo admirala Pete flote
vest koju nećeš čuti
dok traje finalna utakmica
dok brojimo glasove na predsedničkim izborima

sve dok barbike sa drugog Dnevnika
ne pogase svetla u izlogu

kad grom udari u fabriku androida
počinje prava vremenska prognoza.

Otvaranje poglavlja

1.

Dok traje kafe pauza
na Samitu lidera

regrutacija je već počela

Treći je svetski rat
tvitera i botova

neofašisti, barbike i kamermani
umiru poslednji.

 

2.

Uranijum te čini jačim
kad se pije iz nepovratne ambalaže

dim izlazi iz zatvorenih kontejnera
hleb je zelen, nikad svežiji

TV prenos je u prekidu
ptice pevaju aleluja, aleluja

a snajper sa Saborne crkve
daće znak za dolazak proleća

kad bude tačno – pet minuta do dvanaest.

Neki drugi holivud

Sve se svodi na to
kakav odnos
imamo prema prljavštini

mešali smo znoj s rakijom
pivo s pepelom
krv i fosfor

okolo
preostale ulice
bile su pod video nadzorom
sve je bilo izvrnuto
raskopano

valjali smo se
opljačkani i nasmejani
Holivudske zvezde su pišale po nama
i punile bazene dolarima

a mi smo ležali
u promašenim ulogama
plesali u izgorelim bioskopima
ne zaustavljajući krv

i 20. vek, samo što nije počeo.

Predizborna kampanja

(Dugme za katapultiranje)

Kad je Duševna bolnica
umotana u zastavu Republike
taj celofan od čokolade

sve je džabe

Isus Hrist
stoni fudbal
vinjak Rubin
toalet papir

čista posteljina
ušivena košulja
zvezdano nebo

i makaze u oku Svetog duha.

Deratizacija praznika

Ruke se ne peru sapunom

dok budiš se u javnom toaletu
džepovi tvog maturskog sakoa
sada su pepeljare beskućnika

kada prođe kiša toksičnih reklama
ne treba ti novac za taksi
već zagrljaj vojnog invalida

(ispod semafora
skitnice nose ordenje
čovek bez očiju pije nitro sa šoferšajbne)

kad dođu praznici
mašine u svečanom odelu
nazdravljaju s peračima ulica

noževi crtaju EKG linije
po bankomatima

ženska za ruletom je usamljena.

Bajato i slatko

Tamo preko puta
hotela sa sedam zvezdica

gavrani su kljucali kazaljke
na iskopanim peronima

vazduh je mirisao na urin
kafa, jaka i slatka

trideset minuta
na najprljavijem mestu megapolisa

osećam se bolje
nego sve ove zlatne godine
koje sam prespavao nagrađen
u fiokama izdavača

trideset minuta
punim plućima
kao galeb na deponiji zapadne Evrope.

Neočekivana sila
koja se iznenada pojavljuje
i rešava stvar

Epileptičar
akademski slikar
ta besplatna kurva koja zvoni
u pola četiri ujutru

raširi noge ispred ikone
liže voditelja drugog dnevnika

ulazi u kadu, pali cigaretu
tušira se u mraku

izbacuje đubre u bademantilu
zaspe na računima objedinjene naplate

na poleđini Narodnih novina
portret naslikan žiletima
umrlica s izgrebanim datumom smrti

Inspiracija
koju ćeš oterati u pičku materinu
kad joj odereš kožu
slovima Unisove giljotine

ili platiš već jednom
taksi do manastira.

O pesniku:

Goran Živković rođen je 1984, u Nišu.
Po struci: diplomirani ekonomista i turistički tehničar, a najduže radio kao barmen, recepcioner, noćni čuvar i radio-voditelj.
Dugo se bavio fotografijom, kao član foto kluba FON iz Niša. Objavljivao poeziju u raznim književnim časopisima i zbornicima socijalne tematike.
Podržava koncept poetskog performansa bez papira, uz pratnju instrumenta, filmskog platna i projektora.
Učestvovao je na brojnim pesničkim susretima, književnim kolonijama i slem festivalima širom Srbije i Evrope. U koautorstvu sa Miljanom Milanovićem, 2010. priredio zbornik poezije „Tortu kroz prozor”.
2012, Niški kulturni centar mu objavljuje knjigu „Spalipačitaj”, koja iste godine osvaja Brankovu nagradu.
2014, na Međunarodnom festivalu „VOJISLAV DESPOTOV” osvojio prvu nagradu u kategoriji – poezija do 30. godina. Iste godine osvaja treće mesto za poeziju na Međunarodnom konkursu „ULAZNICA”.
Na Međunarodnom književnom festivalu u Novom Sadu, tri puta osvajao nagradu publike za najboljeg slem pesnika Srbije – 2011, 2013 i 2015 godine.
2017, na Beogradskom festivalu poezije i knjige "Trgni se! Poezija", u kategoriji za drugu neobjavljenu zbirku poezije, nagrađen je za rukopis „Psihoslajdovi”.
2019, kao autor učestvuje u dva projekta, zborniku poezije slem scene Srbije „TEBI U LICE”, u izdanju književne radionice Rašić, i Antologija niške neoavangardne bit poezije, u izdanju Nišville Jazz Festivala.
Živi i radi u Nišu.

 

Share :