Radivoj Šajtinac: Nakon smisla i vatre

INTERNACIONALA

(za one što su pešačili na svetlu)

Bez trzaja,
Raspepelite se
Ulepšajte
Obodom opšte lingvistike
Dekonstruktivno
Detektujte
Nekovano gvožđe
I spirale u diskursu
Fusnote brze hrane
Trošenje kosmopolitskih
Metoda očajanja i besmislice
Obucite se i pevušitre
Dok vas zaključavaju okovratnici
Opevajte praztnik
Neumitne robotike

Otkažite antropomorfizam
Zacelite se
Budite ćelave namiguše
Što je bajkovito izbacite iz istorije
Što je mantra neka je kod
Diskurzivno se nadišite
Otresite mišljenja
Skupljajte kese
Koje skupljaju govna, pseća
Šetajte kao
predmilenijumski nezadovoljnici

Probu za robove
I kredit za kredu
Usitnite kao dan u prahu
Noć na sajtu

Nobelovizacija predloga
Za neishranjivanje
Šifrovanje biografije
Bezgrešna začeća,
Božanska verzija apsurda

Militi
Milovanjen militi
Niz galaktičke beskičmenjake
Čupati oči koje još vire
Kao svice, kao stenice
Sve učiniti za nečinjenje
Raditi za nerad
Za novorođenče nepravde
Za uspomensko robstvo i
Okove koji slede svoju nominaciju
I kasting u ozonskoj rupi

Iskašljavajte zastave
Pamteće i plamteće
Između retro apokalipse
I fensi globalne ledenice

Dišite
Dahom bušite
Rovarite
Pričinjavajte se
Prezaposleni i crvljivi
Raspepelite se
Ulepšajte se
Obodom opšte lingvistike
Dekonstruktivno
Anagramski
Detektujte
Nekovano gvožđe
Matične
Ćelije
Vi sužnji

EMINEM IZ PANONSKOG NABOJA

(Modro crnilo video-spota)

Lako ćemo mi s ružama i senom
Prizvaćemo u neki refren
Preživare i to će se uzmuvati,
Sažvakano ispljunuti u suton pun
Gundelja i noćne frajle
S komšijom koji ceo dan
Vraća korpu od vrbovog pruća
Stoji pred vratima
I nikako da uđe
Ne zna kako,
Plaši se
Ako se vrata
Ta stvar od letava guraju od sebe
Mogu se raspasti kao
Trula tabarka za ribu
I prosuti se po stazi
Po početku dvorišta

Ako se privlače ka sebi
Biće teška,
Kao rešetkasti poklopac
Pašće, pokriće ga
Ubiće ga
Neće preživeti
Niti vratiti pozajmljeno

Uglavnom
Ništa tu nema od plićaka
Mulja, riba i krljušti

Samo plot uvezan
Ružom puzavicom
I uvenuli grm tuje
Zarđao, bezmirisan

To tako stari, truli, kopni
I osipa se
Tek da se obeleži staza
Kao trag prstima izmrvljenog bibera
Prosut po čaršavu van tanjira
Taman toliko uzbunjujući
Da priviđajuća domaćica
Proviri, mehurasto, drhtavo
U beloj spavaćici
Da čuje ko to peva, od dece spolja
Recituje, doziva, obećava

Da će sve biti čisto
U njenu
Majčinu čast
Bez obzira na život

To se jedva čuje,
Jedva razume,
I izaziva plačni osmeh
Kao ogrebotine od ruža

ŠIFRA SAVETNIKOVA

(Eliot- pozni galiot)*

Disati naspram svetla
Glasan i vetrovit
Odabrati slučajno obojeno
Iz sna

Pretvarati se
U sopstvenom ohrabrenju
Čas nem, čas pospan
Baciti pogled na kuću
Uzjahati mrava

Odlasci
Lepi odlasci
Bez odluke i priprema
Ti nagli zaokreti za
Za mirisnim,nepomičnim cvetom
Svakim pogledom iz rose
Iz kapi koje nadziru
Dok zadihan i obmanjen
Slutiš da si u hodu i da ti
Gospod pomaže

Samo je disanje odlučno
Čak se i okasnela mesečina
Rastvara u rosi
Čemu sve to
Iz noći u dan
Iz dana u noć

Zar toliko zjapi
Šupljuna
Kroz nju put, staza
Čist, neohrabren
Nem i pospan
Pred kućom
Pod nabacanim pogledima
Uzjahati mrava
Ne otići
Opet

* T.S.Eliot, Šuplji ljudi

SKICA O NEMOM EZOPU

(Kad veče nije tiho)

Kandža-krilo, kandža-krlo
I krivudav krvav trag
Šta se to i kad sa pticom zbilo
Zašto ne leti koji vrag

Zar je i krilato lakoverno
Pa silno želi da ispašta
Da pati i cvili ravnomerno
Da se priviđa sve svašta

Ne reći nikad o strepnji loše ništa
Koristeći ili ljude ili životinje
Krišom doći do plena i stanovišta
O instiktivnoj sudbini sirotinje

Divljač je izmislila svoje za sve
Nepoznata, neprimatrna a moćna
Pitomina se, vezala za bajke i sne
I puzi kao ranjena ptica, noćna

TITLOVI NEIZBRISIVI NA HORIZONTU

(Paradoks približavanja
darežljivog Diva i sebičnog siromaha)

A, sećanje hoće uzalud
Da podmiti prisebnost i koncetraciju
Zato su slova reči
a znaci beskončani

Čuvaj se! – rekla mu je prilikom odlaska
Neću. – s osmehom joj je odgovorio
Vratio se
Nečuvan
Nje nema koja se čuvala

Ni kad sviće ni kad se smrkava
Na nebu nema čitkih objašnjenja
Kao i, mnogo toga što se iznutra
Tražilo spolja

Između skeleta i disanja
I vetra i mesečine
Viorila je koža
Jedro
I zastava

Senka bi bila nesavladiva
Da je odlazak samo ispred
I povratak samo iza
To je tik između
Neba i tla
Prohodno
Nepročitano

Ne boli podsmeh
Zbog nejasnog i nadmenog
Već onog što i dalje tišti
A opominje

Poružne odrode
Neoglašeni pozdravi
Nada i njeno ptiče
Bdiju u čistoj krletki

Treba, ipak, izaći
I gledati pohod tih slova
I ono što znače
Dok se ne izgube
U bezdanoj tišini

UŽAS I NJEGOVA PRIVATNOST

(tajna uspomena)

ako je uopšte muško
jer gramatika nije sve
pod svodom neosvetljene ulazne kapije

složno šapuću oštrači

načekaćete se, vi, načekati
bez uzvratne usluge
nema ishoda

složni su, unisoni oštrači
i oštrice im dođu ko
ispredene niti
i zadihanost ko arija
maestra u berbernici

tako se sve belasa
peni i nanosi na čista mesta
što lica, što razgovora
vide se tragovi umora
po neobrijanim pasažima
predelima koje obrazi trpe
i prihvataju ko presudno i urođeno

znaš sve,
metafora sinovljeva, zanat očev
celina beline i glatki kraj strpljenja

oštro je veština, oštrina status

volim inje, sneg, vatu, zavoj, krkljnac
ali ne kao oproštajni sjaj kristala
i onog pogleda odozdo
koji u visini ne vidi oblak
već pomeranje One ploče

tako se sve belasa
peni, nanosi na čista mesta
što lica, što razgovora
starinski i bahato

složno šapuću oštrači
zalud stihovi, zalud gađenje

VERBALNA MASKA NEIZDRŽLJIVOSTI

(Samo da neizvesnost, adresu ne pozajmi.)

Biće
Nepodnošljivo
I to je ta nekadašnja
Budućnost
Podcenjenih dana

Taj prah koji pada
A ne sleće s granja i krošnji
I kez zidova koji
Povraćaju sami sebe
S malterom koji se kruni

Od svih, svega i svačega
Sad samo tri srca
Dva kokošja
I jedno kučeće

Nikako da se sretnu
U vazduhu

Bez svetla i hlada
Sve se seli iz
Zbilje
I dvorišne senke oblaka
I zvezdani tavanski otpaci
I promaja koja ništa ne znači

I zavese koje cvile
Umesto poziva za pomoć
Žalosno izbeljene

Ovaj ostatak dvorišta i
Zidova i soba
I svega nepomičnog u detinjstvu
I pamćenju

Neprohodna je magla
Odsutni,brate
I nju čine naša
Posvađana ćutanja

Uspomene su preteće
A sva prava na njih sad
Pritiska neizvesna hitnja
Nečeg kog nismo svesni
Ni sada, ni u trenucima
Kad smo sumnjičavo vladali sobom

U bašti samo trnoviti izgrednici
I kraj njih senovite krvopije
Tlo sapliće osloncem
Vrapci i cveće dahću
Grabi neslikovito

Samo se od
Tuđine i pustoši nabeđena
Braća takmiče u uzaludnosti
A osvetljujuće krivice nigde
Ona je za zdrave i žive
Zapričani sami sa sobom
Otimajući dah
Od kokoški miševa,
Stenica
I kučeta

VULKANSKO POPRSJE

(sam u povorci)

priđite
ovako se pravi budala
čega se u sebi, sam o sebi govoreći
stvor nasluša
složnog glasa krivice i nesanice
ispovesti ubogog kreza koga volja iznenadi
i mnogo toga što štrči u praznini
a nije za znak i reč

priđite
ovako se pravi budala
ispraćajem mokraće faraona do rečnog zlata
do nepročitanog reljefa na steni nagnutoj iznad
bunara za med i pčele
trošnost postojećih i nezačinjenost izmišljenih slika
kad se govori i kad se sluša prepliču se u kovitlacu
lepi plavi kazan i vrelo vreme gladi
podilaze i tečno i oblačno lepoti koja sve kuva
onima kojima je vidljiva i dostupna
a ne potkazuje
već kroti i čini

priđite
vedra smrt ne plaši ni otkrićem ni nestrpljenjem
ona je ko izmet bronzane ptice
sve će biti samo ne đubrivo
to mumlanje i spočitavanje u povorci, to bližnji
istresaju iz savesti dosadu, iz duše buve
sve liči na mnogonogu krivudavu zmiju tuge i trača
obrednu gusenicu, običajnu puzavicu

priđite
ishodu i oznaci
belegu života
bez tragova ogledala i suseda zvuka
koji je čas detlić
čas bronzana kap, čas sobni sat
sa srcem kog je upila iznutrica i
dahom kog dotaknuto ne usporava
niti ubrzava

i zdravovidima i slabovidima
tišti nevidljivo nigdašnje semenje
posejano u lavu
koja se hladi

priđite
okati, uočljivi
načitani, nasamareni

samcu u mitu

u sebi
koji šapuće i tone,
drhtav i težak, nakon smisla i vatre
kao svaki oblik nepomičan

od svega čineći bronzu
pa i
od slepila
od dna

ANĐEO UZNEMIRENJA

(Nečujne blagovesti)

Pitam Sina
Koja je boja paučine
I čuje se išta iz prašine

Gredice sunca
Kad sine
Koračaju li niz
Tavanske merdevine

Pod crepom
Vrapčije se
Ili mišje gnezdo svija
Dudova senka kamilicu upija

Iz presečene grane
Iz krošnje čvor zeva
Mislim, sećam se
To se meni neko podsmeva

Sećam se, mislim
I tužim za kaputom prokislim
Tražeči boje po starim stvarima
Sa sinom lice u lice
Utešno leđima okrenit atarima

Pitam a kao da ne čujem
Pogled ne podižem
Odgovorom bi da se otrujem
Koja je boja paučine
I čuje li se išta iz prašine

ANĐEO UZNEMIRENJA

(Nečujne blagovesti)

Pitam Sina
Koja je boja paučine
I čujeli  se išta iz prašine

Gredice sunca
Kad sine
Koračaju li niz
Tavanske merdevine

Pod crepom
Vrapčije se
Ili mišje gnezdo svija
Dudova senka kamilicu upija

Iz presečene grane
Iz krošnje čvor zeva
Mislim, sećam se
To se meni neko podsmeva

Sećam se, mislim
I tužim za kaputom prokislim
Tražeči boje po starim stvarima
Sa sinom lice u lice
Utešno leđima okrenit atarima

Pitam a kao da ne čujem
Pogled ne podižem
Odgovorom bi da se otrujem
Koja je boja paučine
I čuje li se išta iz prašine

PRONALAZAČI STRAHA

(Stranica iz dnevnika plovidbe)

Ako se više ne sećaš
I u sebi priznaš
Da beše neslikovito
Sve što se samo pred tvojim licem
Desilo

Jesu to događji
Ili završni čin priviđenja
I onaj oštri okret
Vratnog pršljena
I pad glave na travu
Namah zatvorenih očiju
Bez pogleda iz nje
Bez daha iz nje
Odbačene kao prezreo plod
Otežalog otoka s grane,
Kraste mutnog milosrđa.

Zalud slike, broja, znaka
Belega
Zalud imena i prezimena
I sad telo okončava
I stvarno i nestvarno
I moguće i nemoguće
I neko i neizrecivo

A magla,
Noćna, neprimećena
Kao u tragovima
Titrala je vlagom razblažujući
Zelenilo
I plod na zemlji
I reč u grlu

Ah,

Samo drhtanje
Pozno pakovanje

Čas niz
A čas uz kosti
Od skeleta ne čini krošnju
Niti je sve prećutano
Samo pod kožom
Bezlisnom

Šta
U dahu
Strah doseže
Nerazumljiv,
Neizreciv
Kad svaka je reč glasna
I zapisana
Od Njega data
I da znači
I da tlači

Kolik god
Plavet bude gusta
A zelenilo se razredilo
I bljesnula
Kap krvi s laringsa
Rosno ciknula

Duša pravi slike
I reči jedva stižu
Jer se
Ne
Samopronalaze

Jer su
I tad kad se nisu desile
I nikad zamišljale
Iz daljine

Putovati
Zbog nih
Za njima
I drhtati umesto zastave
Na pramcu
Ne biti samo daleko
Ni nepomičan u sebi
Zalud imena i prezimena
Na dasci krsta čvor
Seme iz koje niče Ovo
Sve

I pršljen vratni
Lice nad njim
I glas iz njega
Dah
Drhtaj
Sve zbog života
Na Svetu

RUŠEVINE HRAMA BROJANJU U SEBI

(Crknite uvek zbog nikom nikad izvini.
                               poezija će prosiktati )

Zloslutno nepomične
Nepokretno senče
Nasukana jata
Što su prva iz kljuna
Upućivali na promisao
O samotraženju
Samoposmatranju
Sebileku
Prvom zrnu
čovekoljublja
I svemu što skida nedodirljiv
Pancir neoćutane hitrine
Reći što pre, odsečno glasu
Dati sve od sebe i
Ništa iz sebe
Primljeno od uha
Zalutalo do svesti gore
I duše naokolo

Ako odsečnost amputira
Onda su reči višak
I odbrojavanje u sebi
Smrtni je ples ptice na nišanu
I ogađeno, neprovidnim kolebanjem
Svako se pa i naglo gašenje
Desi kao ogorčujuća
Pravovremenost

Ni spora, ni mržnje ničeg još
u uzvikujućem i jarosnom oblaku
kojim se nagli niko obraća
Naglom nikom
Koji, sada, broji
Nešto od nečeg čuva

Afekt – nečista ekstaza
Ne čini erotiku,
Grč,
Ne čini orgazam
Ne pravi decu

Pravi dvojstvo
bez ojađenog smisla
raspodeljuje iznenadnu mržnju
i gadljivo nerazumevanje
Svakog nad ovim ruševinama
Ovim, dijalogom i onim
Što jarosne zenice
Vrelo potpaljuju u naspramnim
Koštacima

Sve je to buduća sporost
Neodlučnost, gadljiva mekoća
Bezmudost
Što kao glasni tvor
Žbunjem sapet
Krade u ovoj porti

I gde je zamorno sve ono
Šta samo sebi
Ne viče, već drugi vreba
Ustremljen
Na onog koji broji u sebi
Skupljajući psovačka zrnca krvi
I mržnju koja štiti i brine
O kužnom opstanku
Imenuje otrovanog trovača

O pesniku:

Rođen 1949. godine u Zrenjaninu gde završava osnovnu školu i gimnaziju.
Na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu studirao na Katedri za opštu  
književnost sa teorijom književnosti. Bavi se književnim radom od rane mladosti.
Godine 2008 obeležio 40 godina književnog rada u kom je objavio 30 knjiga različitih žanrova (poezija, proza, romani, eseji). Bio je značajan i afirmisan književnik u jugoslovenskim okvirima a objavljivao je književne priloge u svim relevantnim jugoslovenskim književnim časopisima i novinama.
Njegova dela objavili su najznačajniji jugoslovenski i srpski izdavači:
Matica srpska, Prosveta, Narodna
knjiga, Rad, Geopoetika, Dereta, Dnevnik, Povelja, Adresa, Svetovi, Braničevo.

Dobitnik je nagrada Stevan Pešić, Dimitrije Mitrinović. Milutin Uskoković,
Karolj Sirmai. Teodor Pavlović – za prozu;
Mladost, Srebrni pečat varoši sremskokarlovačke, Knjiga godine DKV. – za poeziju.

Dela su mu prevođena na engleski, francuski, ruski, španski, finski, mađarski, slovački, slovenački, italijanski, grčki, makedonski, turski, poljski, rumunski, jezik.
Učesnik je Svetskog festivala poezije u Solunu, Struških večeri poezije i Festivala evropske poezije u Sarajevu.
Član je Društva književnika Vojvodine i Srpskog književnog
Društva.
Dobitnik Nacionalne penzije za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i umetnosti.

Radio je kao urednik u Domu omladine, Gradskoj biblioteci, Centru za kulturu i Domu mladosti.
Bio jedan od pokretača književnog čadopisa Ulaznica i dve decenije bio glavni urednik.
Bavi se i dramaturgijom i prevođem s ruskog i engleskog.
Studijska putovanja: SAD, Kanada, Grčka, Mađarska.
Pozorišni tekstovi izvođeni su mu u pozorištu Toša Jovanović, na radiju i televiziji.
Vratio 1991, iz principijelnih razloga, Oktobarsku nagradu grada Zrenjanina.
Jedino autorsko veče posvećeno svom književnom delu imao 2010. godine u Baru (Crna Gora) u okviru Barskog ljetopisa.
Verujući ljudima, poeziji i zavičaju, srećan što diše i piše, pobeđuje dva infarkta
miokarda, moždani udar i povredu kuka.