Dejan Kanazir: Tehnike stajanja na sitnom kamenu

Mojoj samoći govorim kako ćemo se razvesti

jednog dana
ti i ja
nestaćemo

pauci po mrežastim pustinjama igraju
nestaće i oni, ne brini

na stolu stoje papiri za razvod
s ogrlicom za čekanje
na nešto ili nekog

volimo se
pa joj se uvek vratim
kakva bolest, misle ljudi
kakav život, pomislim

rikošet ničega odbija se
o ormar
i pogađa me pravo u srce

Traumland

tetovirao sam dušu
na dušeku tbc
anđeli s maskama
pojave se
otvoriš usta
popiješ vodu
miran san

klanjam se cipelama ljudi
koji su ti
gužvali suknju

tetovirao sam dušu da me imaš
kada nema nikog
da te spase skupe kirije

danas je subota
niko ne pravi decu
samo se leži i vrti ista ploča

tetovirao sam dušu da me slušaš
kada mračna strana meseca
pređe ti preko kose
taj bend sam jako voleo

onda sam otkopčao šlic
i zaboravio kako se smeješ

Paracetamol

dan je težak

paracetamol

ujutru se budiš u podne podne
je kao svaka noć
noć je tu da šapuće
parazitske bajke
umotane u kožu

sve što želim je
da zapalim mrak
paracetamolom
koji sija kao
mesec

bol odvlači poput oseke
plima dolazi posle dvadeset godina
ostaje čekanje bosih nogu
čiji prsti ne znaju
tehnike stajanja
na sitnom kamenu

bez očaja
naizgled, čudno se živi

čudan sam ja čovek
čudno je to što ovo deluje!
zaista deluje

teško se skida
svako podne

Skidanje

proces je takav
da se obavlja jednom godišnje
uz dozvole decembarskih nadgledača

padam
nekoliko pasa se uskomešalo
jer sam došao poput osvajača
a sve što imam
jesu nekoliko pilula

hitna pomoć kasni kao i prošli put
pomoć! pomoć!

žena umotana šalom
priča nekom klincu iz susedstva
koji je tog jutra bio svedok

naše oči su prazne
tačno da, to je tačno rekla
a ja sam ležao
na zaleđenom tlu autobuske stanice

skidam se
pilule, sneg i samoća
samoća, pilule i sneg

beg
golotinja u trku
februarske vetrojebine

Bulgakov i debele žene

rešio sam!

od sutra
rešavam ukrštenice!

ne pišem

kolone su tramvaj
koji me gazi u Moskvi

Margarita čaj

nepokretan sam
ne znam kako da dođem do nje
ona čeka
majstori uvek zaviju šraf
iscede struju iz kabla

vitlam gajtanom
ubistvo! ubistvo!

nekada vam je potrebna
bolja izolacija

Možda mrzim što se ova pesma desila

niko me nije posećivao dva dana
imao sam pola kutije cigareta
ali sam se žickao
od jedne bogate balerine
iz susedne sobe

pokušala je da se ubije
u wc-u bolnice
kasnije je njena majka potpisala
ugovor sa psihom
ukoliko se ubije
bolnica nije kriva
niko nije kriv kada umreš

bio je tamo i jedan bokser
naše šake su drhtale

Marhes, zašto si ovde?

bio je bled
baš neki čudan bivši bokser

jako se plašim

svi se plaše

a ti?

ovde sam zbog noža i pobune uma
crnih džipova
i bojazni da sam nekom tipu
pijan ili drogiran nešto gadno rekao
pa on sada planira osvetu
prati me

doduše
jutro kada sam dolazio
bio sam potpuno strejt
pao sam zbog hladnoće u šakama

svetlucao je sneg
nešto najlepše što sam video
kunem se

posle, znaš, sanitet te odveze
ekg mi je golicao stomak
smejao sam se

a u kombiju
vrh doktorka

ti si lud

da, znam, Marhes

i dalje je bio bled

nisam pisao tamo
cimer je bio šizofreničar
smejao se
i govorio sa samim sobom
jedne noći
nisam mogao da zaspim
od njegovog mumlanja

sišao sam u šorcu do dežurnog
i rekao da cimer mumla

dali su mu neku injekciju
ogromnu
svetlo apotekarskog krsta je štrecalo

nisam spavao
mislio sam o smrti
o džipovima

i dalje sam imao nož
upali su neki bolesnici i dve sestre

predaj nož, odmah!

evo

zevnuo sam i sišao da pušim
kasnije niko nije hteo
da priča sa mnom

Marhes i ja smo sledećih dana pričali
o balerininom dupetu

Ukratko

osećao sam se kao kurva

šuma je zabijala noževe u kolibu
pod uglom sto dvadeset pet
osećao sam se kao kokica pored usijanih tela

podbočen milovao sam joj grlo
poznavao sam je sat i po
ne znajući kako dalje

prišao je stariji organizator žura
s teškoćom u kretanju zbog alkohola

brzim trzajem obrva ulevo
dao sam mu do znanja da se izgubi
to „aha“ rastegao je do Kragujevca
potom pljoska, lupkanje viskija
blup blup blup

kasnije sam plesao
milovao još dva ili tri vrata
prestao da brojim

osećao sam se kao reč „alchajmer“
u nekoj biblioteci usred Kragujevca

dva dana posle
ispovedila mi se devojka iz šanka
rekla je da nije videla pijanijeg čoveka
u svojoj istoriji ugostiteljskih delatnosti

ukratko, osećao sam se
kao da nemam devetnaest godina

Nikad mrtav

zapalio sam kuću
u kojoj sam se rodio
slučajno
žarom cigarete

počeo sam rano
negde oko četrnaeste

ta kuća bila je u šumi
koju su posekli
topola je opet izrasla

majka je jednom bila tužna
počela je rano
negde u četrnaestoj

sada je svi mrze

i pored vetra u topoli
nalazim rupe koje sam kopao
rovovske linije
jer sam kao dete
predosećao rat

danas, evo
odjekuju plotuni
zapalio sam kuću
u kojoj sam rođen
teško je obrisati
sve tragove prošlosti

bojim se da nemam
više cigareta

mirišem topolu
počeo sam rano

Pačuko

Dugo se zovem ovako. Rodnog mesta znam plamen. Čuvam ga.
Izašli su iz šipražja. Usijani željom. Oroz se cerekao te godine
dima koji pliva. Oni su govorili da će prvo očistiti Hajunin i
Pančo-Tukov deo. Velike šake zapovedile su ka tamo ka tamo!
Iskoristio sam momenat za trk. Trčao sam. Torba se drmusala
isto i kao i on, kada smo ga otac i ja sekli. Medveda. Velikog.
Kasnije smo ćutali dva dana jer nismo znali drugačije. Tišina
za medveda. Sada sam bežao od krvavih košulja. Bežao od reke.
Sviraljki koje je pravio Listopadni Bor. Trčao dugo. Kasnije
papiri neki. Pačuko. Dugo se zovem tako. Vratio se u pepeo,
kao one sunčane ptice. Pisalo je, vratićemo se. Preselih se u grad.
Nestao sasvim. Nisu se vratili.To da se neko uvek vraća. Lažu.
Znam ja. Pačuko.

O pesniku:

Dejan Kanazir je rođen 1997. godine u Beogradu. Piše od svoje četrnaeste. Čitao je na mnogim večerima poezije u Beogradu (Poezin Party, ARGH večeri poezije, Pet minuta pažnje, Poezija u šumi, TROP autsajder, Na sav glas). Pesme su mu objavljene u pančevačkim „Rukopisima 40“, kao i na internet portalima: insp.rs, blacksheep.rs, strane.ba, afirmator.org, astronaut.ba, Autsajder. Anđeo anti-pop kulture.