Kristina Milosavljević: Puna pakla nežnosti

Ana, ti i ja

ana stanuje između šavova
na mom stomaku

ana je omamljenost
način na koji
jagodice njenih prstiju
prelaze preko izmučenih
gramofonskih ploča

ana je distorzija gitare
istrgnuta iz moždine
bačena lavovima
na televiziji javljaju
ima preživelih
ana je čas
u kom se nisam ubila

ana je najbolje mesto
u bioskopu
ana je sažaljenje i davanje
novca beskućnicima

ana je utabana ljubav
koju sečem sankama
ana se ljuti kad zaželim
udobnost
umesto nesigurnog zagrljaja

i pažljivo čuva
intimne redove
koje su svi osim nje
pročitali

ana ne postoji
samo je zamena za ime
koje mnogo teže
izgovaram

Dugogodišnja alergija

ne znam broj hitne pomoći
ni koliko mi je odeća
bila natopljena
posle kiše u septembru
(sušim je već devet godina)
ne znam zašto moram da palim sveću
gde ona gori za mrtve
a gde za žive
niti znam kakav je to rak 
a da nije malena životinja
koja bezbrižno pleše
u pesku

sunčan dan i leto na izmaku
ambrozija cveta 
peku me oči
golica me grlo
toliko belih latica ruže
nikad nisam videla
prodiru ispod zemlje 
metrima ispod sveže kraste 

od beline se oprašta
poslednji tračak svetlosti
poslednja ljudska senka
i suze sa skamenjenih lica
koje zamenjuju
okončane trenutke radosti
od latica se oprašta i
krv
krv koja curi iz mog nosa

Sankanje

ja sam potpisano primirje
između svojih roditelja
u maminom krilu sedim
dok pogađaju na koga ličim
najmanje

proganjaju me prve opomene
i grudve kojima se gađamo
plačem kad me pogode jako
najbrže sanke
i najkrupnije suze se pamte
zauvek

vetar se spušta niz moje obraze
svaka ulična rupa je podsetnik
obrazac koji učim napamet
način na koji ih izbegavam je
jeftina poezija
izgužvan papir posle čitanja

o pisanju ne mislim mnogo
sve je uvek bilo o danima
kad sunčev zrak
doživljavam kao zagrljaj prijatelja
koji to više nije

muzika u mojoj sobi pretvara
minute u san koji traje
godinama
kad god se probudim
poželim da s najboljim drugom
pravim snežno skrovište

i na njemu jedan prozor
kroz koji posmatramo mene
kako umazana rođendanskom tortom
istrčavam u suton
kroz vrata
kroz koja bezbrižnost
nikad nije provirila

Gimnazija

profesorka nije razumela da je oblak
boje maline
svaka osoba u odeljenju
prećutno je primetila
kako nisam samo ja bila zaljubljena

nekoliko godina je prošlo
od bojenja oblaka
sveže pokošena trava 
i ona koja je tek nikla iz zidina tvrđave
razumela je naše crte lica
nasmejane kraju škole

sad postojim
van sačuvanih trenutaka
u knjizi koju čitam na predavanju
stihovi u mojim rukama su obeleženi
sveže otisnutim linijama
nalik fasadi fakulteta
u ničijem gradu

vikend ukazuje na vraćanje u kosti
ispod kože koja je bila
negovana
pomisao na suočavanje 
s bledilom crepova sopstvenog doma
je nemilosrdna

prolazni su
smisleni razgovori s prijateljima
koje i dalje viđam ispred gimnazije 
tuđi gradovi su nam ukrali ranjivost
kojom smo jedni druge štitili
od profesora i nepopustljivosti
hladnih zagrljaja

nije mi mnogo trebalo da shvatim

svet je previše velik
za čuvanje svake ljubavi
a vreme
nimalo zainteresovano 

Uteha

obgrli me svojom kosom
i poništi sivilo
prazničnih nedelja
kad su sve slabosti u punom jeku
zajedničko svratište
ukrašeno lampicama

Diletanti

dok ljuštim kivi
pričam o noar filmu
a tatu zanimaju samo važne stvari
plaćanje kirije, račun za struju
s anom razmenjujem utiske o
knjigama i muzici

linija 21
tvoj ranac iz kog ispada
puna pakla nežnosti
datum – ne znam koji je dan
ali valjda se neće naći
u ratnom odeljku knjige istorije
vreme tmurno
s najezdom pahulja
od kojih se vidokrug sužava
i brinem da senka
koju točkovi kamiona gaze
jeste baš tvoja

od ane ne dobijam osudu
kad kažem da ne volim Bitlse
viđam je najčešće
pod crveno-plavim reflektorima
jer moju stidljivost
mogu da razlože samo
gitarski rifovi
koji se provlače kroz rukave
i zadržavaju duže
od mojih dodira

Smederevo

kući dolazim na svakih mesec dana
misleći da sigurno postoji neko
ko mi se raduje
i brže-bolje pomazim svoje pse
komšijama kažem dobar dan
iako možda i nije tako dobar
ni za mene, ni za njih
na pitanje kako si?
svi odgovaraju kratko i jasno
zar drugačije sme da bude
ko sam ja
da od njih zahtevam istinu
i kako mogu da se nosim
s tuđom teskobom
dok se preko ograde dobacujemo
rečima
kao loptom
kad smo bili klinci
samo što cveće sada nije ugaženo
i nema babe da viče na nas
kako vreme prolazi
postajemo sve mlađi
realnost je bojanka
koja pati
od neizlečive monohromatske bolesti
boje smo potrošili sanjareći
sklupčani ispod
najslađe trešnje u kraju
jaku groznicu
kao nekad
gasim na majčinim grudima
i dok mi kroz glavu prolaze reči
bele kao linija na autoputu
koju ne smeš da pređeš
pokušavam da ispričam sve
baš sve
što mi se dogodilo
u tih mesec dana
protesti, lutanja, besparica
nove nudle s ukusom Mediterana
nevoljno upamćene oči iz autobusa
oktobarski broj jugoslovenske kinoteke
i svirka
na kojoj sam u zagrljajima stranaca
pronašla ljubaznost
ali ne vredi
jedina komunikacija su
sinhronizovani otkucaji naših srca
dok silim svoje misli
ti si već zaspala
rano
jer ujutru radiš
a ja se ionako vraćam u Beograd

ti me poznaješ najbolje
od svih neznanaca
vidimo se za mesec dana 

Najkraći dan

nepotpun naziv pesme
ali znam u kom sam stihu
poželela da odmorim oči

na koridoru gde se
ožiljak na tvom obrazu
i moj nemir sudaraju

Slowdive
i brza ljubav
mačevanje kao plemenita veština
ljubaznost kao povod
za maraton do ispovedaonice

jetra je jedini organ
koji se regeneriše
i tekila izvlači situaciju

u erupciji magle, rose
sunčevih zraka
i kamenja koje šutiramo
dok se teturamo
ulicom
niko se ne budi mamuran

Pričajmo o tome

školovani mučitelj
preporučuje lek
od kog će ti se prispavati
ali nećeš ostati na krevetu
zauvek

zvona ne bi zvonila
jer vreme bi palo
s gornjeg kreveta
na tvoju tešku glavu
prezasićenu dobrotom
i ludačkom zamisli
da me posavetuje
kako se bezbrižno provode
sitni
najsitniji
pod mikroskopom 
jedva vidljivi sati

kažem ti da te volim
kažem dobro je
i na dlanu posmatram
posađen žbun života
koji liči na onaj
u mom dvorištu

s kog smo skidali kapisle
i repetirali pištolje

O pesnikinji:

Kristina Milosavljević je rođena 1997. godine u Smederevu, gde je završila gimnaziju, a zatim upisala Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu. Objavljivala je pesme u pančevačkim „Rukopisima 41“ i na portalu astronaut.ba. Dobila je nagradu „Smederevski Orfej“ za 2018. godine u Smederevu. Jedna je od organizatorki poetskih večeri „Mladi i zeleni“.