Elena Medel: Moj prvi bikini

Moj prvi bikini

Kada preživimo, to samo ja znam.

Znam to jer mi se prsti
pretvore u drvene bojice.
Znam jer njima na zidovima
tvoje kuće crtam
žene sa licima kao na epitafu.
Jer milovanjem sve do vrha
počinje izlivanje temelja
od kojih noću nastaje duga.
Dok po tlu pišem
testamente, iznutrica od šećera
premešta se i penje uz tvoje korenje.

Urezujem stihove hladnih boja
u tvoju kožu, od arhitrava do dna,
kiša pada, razliva ih, uveravam se
da kiša zvuči kao kad prospeš
svetlucave klikere i pomorandže
koje sam trampila u školskom dvorištu
malo pre no što ću obući svoj prvi bikini.

Danas klikere čuvam, kao ugašeno
blago, u ulegnućima nečijih drugih leđa.

I na terasi ispred slikam vrt
sa lepim i toplim posmrtnim spomenicima.
Crtam – kao bronzanu meduzu-
raj kome lanci zadiru u humus,
majušnu dolinu koja obznanjuje da je krhka,
a ipak, preživi, reći ćeš ti.

Ono u šta zuriš kad izađemo uveče

Majka me je naučila da se najbolje prolazi
kroz život ako se odrekneš pojedinačnih vlasništva.

Ubedila me da blebetanje mogu pretočiti
u kamernu muziku svojim cipelama.

Tvoje su cipele magija, rekla je. Izgubiš jednu i dobićeš muža.
Prodaj dve i pred tobom će se vrteti semena tvog carstva.
A ja sam šaputala: moje carstvo večno. Uz njega.

Odlučila sam, kupiću šarene da zakamufliram identitet,
jednostavne ako mi padne na um da razotkrijem svoje tajne.

Ni potpetice ni ravnog đona ni aerodinamične; želim ih
prljavo. Otkrila sam da sitni-koraci
vode do ozbiljne-žene-sa-dve-utisnute-pruge-na-sebi.

Bosa, na vrhovima prstiju, opet imam deset godina i umirem
iznutra od tolike samoće.

L’Enfant Terrible

Moj je plavi dečko izmileo iz nebeskog voza.
Plavi su njegov diskmen i CD grupe Los Planetas,
tako je krhak govori samo sa pijanim majmunima
- koji se veru uz svetionike sred okeana –
miluje svoj lakat i ima akcenat kao leto u Irskoj.
Na pesku, otisak njegove pete imitira
bedem koji su Hanselove čeljusti podigle,
uskraćuje mi slatku perverziju svojih zidova.
Deset minuta sazidalo je moj raj dok sam mu gledala nokte.
Bio je moj fetiš – napoleonski plava sa Elbe –
i samo zato rešila sam da ga zauvek sačuvam u rancu
- među knjigama poezije i mojim gaćicama –
ali odbio me je čvrstinom koju sam mu i pripisivala.
Plava riba sudara se s mojim gležnjevima
naoblači se nebo njenih usta kad bih da ga preplovim
isuviše plavo, isuviše plavo, isuviše plavo

Iz ciklusa pesama “Hajdina tajna”, zbirka “Moj prvi bikini”:

Polumesec

Dok sedim uz prozorsko okno,
moji su nokti temeljni atom zvezda:
danas sam, recimo, najzad dosegla reč mesec
u rečenici vetar što struže. Stavljam je na pupak.
Pišem drugo ime koje nije moje
vrhovima nožnih prstiju,
kašikom vadim utrobu vrtoglavice.
Gledam nebo letnje noći,
nebeska tela su mrvice hleba,
posipaju ih heroji da ne zaborave put do kuće.
I kažem sebi, možda je Hajdi koju obožavaju bogovi
ista ona što spava u krošnji drveta
koje obaram, koje bombardujem mrvicama hleba
- ispljuvci prepleteni u betonskim pustinjama –
a onda ih pokupim kad me svi ostave samu.

Veličanstveno sama, privezujem tablete za mučninu
na vrhovima bačenih strela
za strelice koje mi se vrte u stomaku.
Kako je prijatno piti iz korita očiju,
naoružati usne septembrom u podne.

Mlad mesec

Sudeći po Hajdi, ne smatraju me ispravnom.
Mirišem na barut i nekada sam bila sasušena krv.
Ona i ja pravimo ognjište od pergamenata iz legendi
od sive pene koja nagriza pijedestal,
od sečenog drveta i metalnih strugotina,
vatru od crne kože i razbijenog srca,
iz hrpe stalaktika gmiže kosmički dim,
usamljeni plamen, sam kao ja, koja se epileptično prosipam:
ali ni tada ne uspevam da postanem onakva kakvu me svi žele.
Kada malo ošurim laktove, vidim da je ona melanholična.
Hajdi se uvek budi kao jež iz crtanog filma,
na njenoj koži bodlje, čudna Meduza, kobile imaju
tako ružičastu vulvu.
Kako me samo boli da budem senka na vratima škole.
Baš sada želiš tortu, Hajdi? reći ću ti.
Reći ću ti da ću srušiti kolač da bi me neko
naučio da grizem trešnje:
baršun spolja, grubo platno ispod.
Reći ću ti da sam zbog tebe izgubila reč mesec dok sam bežala.
Ne plači, Hajdi. Ne mogu spasiti astrolabe.
Pogledaj, Hajdi, reči od duvana,
što rasipaju smešne lutke svakim prolećem.
Spava mi se. Sutra ćemo se uzverati uz planinu
na kojoj je manje cveća – njena zemlja bela kao mramor –
ili uz onu koja ti najviše liči na naš dom. Izgnane smo.

Parkiram svoju glavu na obodima ove pesme,
koja je mapa metafora sa mrljama od kafe.
Izgleda da i moja Hajdi spava.

Ali ne.
Ona je okrutna kao guvernante poliglotkinje.

Dok se ja molim, Hajdi masturbira
na zapadnoj strani mojih grudi.

O autorki: 

Elena Medel rođena je u Kordobi 1985. Autorka je pesničkih zbirki “Moj brvi bikini” (2002.) sa kojom osvaja Nagradu Mlada Andaluzija, “Tara” (2006.), “Na odmoru” (2004.) i “Chatterton” (2014.). Autorka je eseja o poeziji “Čarobnjački svet” (2015.) i “Sve što treba znati o poeziji” (2018.). Urednica je pesničke izdavačke kuće La Bella Varsovia. Među ostalim nagradama, dobitnica je i nagrade Leve za Stvaralaštvo mladih, za zbirku “Chatterton”, kao i Nagrade Fondacije Princeza od Đirone 2016., u kategoriji Umetnost i književnost. “Čudesa” (2020.) je njen prvi roman, za koji je nagrađena Nagradom Francisko Umbral za knjigu godine, a roman je već preveden na nemački, češki, francuski, grčki, engleski, italijanski, holandski, portugalski i švedski jezik.

O prevoditeljki:

Jelena Žugić rođena je 1989. u Beogradu. Završila je osnovne i master studije Opšte književnosti i teorije književnosti u Beogradu i master studije iz oblasti književnosti i kulture u okviru Erasmus Mundus internacionalnog programa Crossways in Cultural Narratives. Živela je u Lisabonu, Šefildu i Santjagu de Komposteli. Poeziju i prozu objavljivala u časopisima „Polja“, „Enklava“ i u specijalnom izdanju britanskog časopisa „Route 57“, kao i na književnim portalima „Strane“ i „Astronaut“. Prevodi sa portugalskog, španskog i engleskog jezika. Sa portugalskog jezika prevela jedan roman i jednu zbirku pripovedaka Klaris Lispektor. Sa španskog jezika izabranu poeziju Roberta Bolanja prevela je za specijalno izdanje časopisa „Polja“ posvećeno ovom čileanskom autoru. Trenutno živi, radi, piše, stvara muziku i peva u Beogradu.