Istok Ulčar: Apdejtovani Sokrat

Saučešće vodenoj zmiji

Dođi, mila!
Doplivaj do mene!

Ja se tebe ne bojim.
Znam da me nećeš povrediti,
za razliku od ostalih,
kod kojih izazivaš strah,
samo zato što je tvoja
vrsta opasna.
Kako bi mi i naudila?
Čime bi mi naudila?
Ti nemaš otrovna usta,
niti snažno telo,
da nekoga povrediš,
uništiš, ubiješ.

Dođi, draga!
Obmotaj se oko moje ruke!

Dok uplašeno ležeš
na moje plave vene, osećam
kako kroz njih teče tvoja sudbina.
A mnogo nas je likova na svetu,
koji zbog ljudske ograničenosti
izazivaju strah i odbojnost
kod našeg sirotog roda.
Ali, kod nas je strašno to što
smo odbačeni od svoje vrste.
Oni se boje nas,
kako se ponašamo i kako razmišljamo,
od toga šta osećamo
i čemu se smejemo,
od toga u šta verujemo.
Naših korena i
naše kože se boje.

Zato, dođi draga,
približi se nama!
Primi naše saućešće! 

Apdejtovani Sokrat

Ja znam da
ništa ne znam,
ali bar znam
da se „ne znam“
piše odvojeno.

Poslednja zvona

                           Baču

Prestadoše da se plaste
bele pahuljice
na rovitoj zemlji.

Prestadoše da se ruše
zapenjeni morski talasi
o slani peščani breg.

Stade tiha pesma,
koju veselo pevaše
ono nevino dete.

Zanemeše čvrsta kopita
crnih konja,
koji nežno koračahu.

Čuše se samo
crkvena zvona,
oglašavajući
kraj njegovih dana.

Tom Sojer

Majka me je oduvek zvala Tom Sojer,
jer imam vrlo čupavu kosu.

Do skoro sam imao svog Haklberi Fina
i tražio svoju Beki Tačer.

Sada, kad sam pronašao Beki,
izgubio sam Haklberija. 

Metropolis

Naš otac lomi
staklene oči svoje dece,
jer ne želi da vidimo.
Mi smo mu od koristi,
samo kad smo slepi.

Mi smo
njegovi robovi
njegovi feudi
njegove sluge;

Njegovi klovnovi,
njegovi Džokeri,
njegove kurve;

Mi smo njegove marionete
i nevidljivim koncima nas
spušta u podzemlje.

Tamo gledamo njegove
neme filmove sinhronizovane
na nerazumljivi jezik.

Gramofonsku iglu stavlja
isključivo na oštećenja ploča
da bismo slušali samo nekoliko
tonova koji se stalno ponavljaju.

Odozgo nam šalje nepravilno
izbušeni papir za koji tvrdi
da su knjige napisane Brajovom azbukom.

I mi se osećamo prekrasno.

U našem Metropolisu
ne postoji Supermen. 

Zatvor

Treba da znamo kakvi su zatvori:
gde su čuvari,
gde su kamere,
gde su ključevi;

Kakve su ćelije, zidovi,
rešetke, prozori;

Treba da znamo gde će nas
zatvoriti zbog dizanja revolucije.

Toliko smo izgubuli nadu u nju
da unapred mislimo kako će nas
uhapsiti pre nego što je podignemo.

Stihovi muzičara

                                              K.E.

Melodija? – Da.
Harmonija? – Da.
Akord? – Da.
Disonanca? – Da
Stih? – Ne.

Ne mogu napisati stih.
Nisam talentovan za poeziju.
Nisam talentovan ni za ljubljenje,
jer, za poeziju i za ljubav
važi:
Piši zato što ljubiš!
Ljubi zato što živiš!

Ali, to nisam ja.
To je neko ko je odavno
trebalo biti probuđen.

O pesniku:

Istok Ulčar je rođen 1996. godine u Skoplju. Objavio je knjige pesama „Senke kroz cirkuski šator“ („Сенки низ циркускиот шатор“), 2014; „Intenzivni kurs agonije“ („Интензивен курс по агонија“), 2016 i „Hrvojevi stihovi“ („Стихотворбите на Хрвоје“), 2018. Zastupljen je u nekoliko antologija makedonske nove poezije, pesme su mu objavljene u časopisu „Rukopisi 36“. Učestvovao je na više književnih događaja, nastupa na slem takmičenjima u Makedoniji, a nasutpao je i na slemu „Veče otvorenih mikrofona“ u Beogradu. Pesme su mu prevođene na srpski, mađarski i engleski jezik.

O prevodiocu:

Igor Ulčar je rođen 23. oktobra 1966 godine u Skoplju, Makedonija. Živi i radi u rodnom gradu kao profesor na Fakultetu za veterinarsku medicinu.