Andrej Al-Asadi: U zelenim visinama

Dete i voda

Mehurić mi se kotrlja po kičmi
Smejem se

Sunce je na prstima zakoračilo
Po mojim vlažnim obrazima

Koprcam se tamam da ne bih potonuo
I seoce, vidim, u zelenim visinama
Ponosno bdi iznad grada
A prekoputa venac planina
Ljulja se u modrim daljinama

Duša mi se ljušti kao kesten
Od radosti i spokoja

Pustite me bar još malo
Nekada sam voleo da plivam
Dok sa osmehom ne potonem. 

Nebeska geometrija

Što si manji
To ti se svet čini veći
Misliš da se iza svakog ugla
Sćućurio mrak
I smeh traje koliko i život
Dok na krošnji svakog drveta
Mora da cvetaju bobice
Imaš samo jednu želju
Da odeš što dalje od kuće
Postaneš car na tronu od sladoleda
Jednim pogledom narediš
Psu da pojuri za svojim repom
Rendetom da izrendaš planinu
Čuješ san bumbara
Plač crva i svađu među bubašvabama
Da možeš čuti i videti sve
U jednoj ruci da držiš mesec
A u drugoj – srce sveta da ti pulsira

I ako neko nekada poželi da ti kaže
Kako je sve ovo nalik jutarnjem snu
Da će se pretvoriti u zrno šarenila
Usred glinenih naslaga tvoje duše
Da će proći vremena i da ćeš postati ranjiv
Kao svako drugi, kao oni oko tebe
Ti ćeš mu se samo nasmešiti u lice
I produžićeš pod starim suncem.

Keiris 

Ti
Dolaziš
Sa nevenom ispod noktiju
Da iščupaš nekoliko konaca
Od svilene zore
Obesiš ih na čelo
I kreneš u pohod
Gde se reptili izležu u proleće
Da se nađu ispred prvog blata
Gde zidari uzdasima lepe cigle
Gde deci kaplje krv ispod pazuha
I čim te svi tako bosonogu vide
Potrčaće za tobom
Zaboravivši plastične tvrđave ispod neba
Da te prate do rumene jame
Gde će oni postati pepeo
A ti nova pesma.

Mi, pesnici

Igramo se ritmom na račun gramatike
S osećajem na račun simetrije
Kladimo se na trenutak, na let duše
Kao da nema prošlosti, a sutrašnjica kao bezimena
Bacamo dve bele kocke nasuprot večnosti
I čekamo... 

Izbeglice
(Selam alejkum, Evropо)

Kamenčići kao očnjaci u petama
I skoravljenom znoju ispod pazuha
Na kom se žedne muve lepe
Nastavljaju napred
Kroz mutan pogled da mole
Za bar suvu krišku hleba
Da je kišom nakvase
I od srca protrljaju
Kako bi mogli da nastave dalje
Tamo gde beli golubovi
Na latinskom razgovaraju sa nebom. 

Dve borbe 

Mlečnim pogledom mi piješ
Promaju iz kostiju
Zatvoriš oči
I legneš na toplo tle
Krotka
Udahneš
Pre poslednje borbe
Sa mnom do zorе
Kada krtice plešu ispod svetlog meseca
Ja ću te pojiti gustim mrazom
Za poslednji put
Pre nego u nepovrat krenem
Ti skupi snagu
I oprosti...

O pesniku:

Andrej Al-Asadi je rođen u Londonu 1996. godine. Studirao ekonomiju u Skoplju. Aktivno piše poeziju i prozu, a pripada najmlađoj generaciji makedonske poezije. Objavio je tri knjige poezije: „Midnight blues“, 2014; „Ispod derviške takije“ („Под дервишовото сиќе“), 2018. i „Nebeska geometrija“ („Небесна геометрија“), 2019. U 2018. godini za zbirku pripovedaka „Drugu prošlost“ („Друго минато“) je osvojio nagradu „Novi“ („Новите“) za najbolji debitantski prozni rukopis. Izbor pesama za Enklavu je iz knjiga „Ispod derviške takije“ i „Nebeska pantomima“.

O prevodiocu:

Đoko Zdraveski (Skoplje, 1985) diplomirao i magistrirao na Filološkom fakultetu „Blaže Koneski“ u Skoplju. Radio osam godina kao lektor za makedonski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu, trenutno radi kao bibliotekar na Katedri za makedonski jezik i južnoslovenske jezike na Filološkom fakultetu u Skoplju. Objavio je četiri knjige poezije: „Palindrom sa dva n“ (2010), „Kućica za ptice selice“ (2013), „Ljubavina“ (2016) i „Dedikar Ikaral“ (2017), te knjigu kratkih priča „Duži stvarnosti“ (2019).